алати
CAPTCHA
„CAPTCHA“ (латиница, чита се капча) је врста изазов-одговор тест који се користи у рачунарству да одреди да ли је корисник човек или рачунар. Процес подразумева један рачунар (сервер), који тражи од корисника да одради једноставан тест који је рачунар способан да генерише и оцени. Пошто би рачунар требало да буде неспособан да реши тај тест, сваки корисник који унесе тачан одговор се сматра човеком. Уобичајени „CAPTCHA“ тестови траже од корисника да унесе неколико слова која су приказана на неки начин искривљеној слици.
Скраћеница „CAPTCHA“ долази од енглеског Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart (у преводу: потпуно аутоматизовани јавни Тјурингов тест за разликовање рачунара и људи).
Проблем који стварају уобичајени „CAPTCHA“ тестови јесте што онемогућују приступ не само рачунарима, већ и слепим и слабовидим лицима, која немају начина да одговоре на тражени упит. Неки од метода за решавање овог проблема (мада се у пракси још увек релативно ретко користе) јесу омогућавање слепим или слабовидим лицима да кликом на одговарајуће дугме затраже да уместо визуелног полажу аудио „CAPTCHA“ тест, или да се обрате администратору система, који ће им омогућити отварање налога.
Како време пролази, развијају се све напреднији алгоритми за читање „CAPTCHA“ сличица, па и саме сличице постају све комплексније. Ово са једне стране значи да понекад читање слова са слике и за човека може да представља велики изазов (неки системи нуде кориснику да замени слику уколико му је нечитљива). Са друге стране нови алгоритми развијени за разбијање „CAPTCHA“ система могу да унапреде ОЦР технологију (аутоматско препознавање скенираног текста).
Неки од изумитеља „CAPTCHA“ система су имплементирали начин да се део напора који корисници улажу да одговоре на ове тестове практично искористи (у виду система дистрибуираног рада). По овој идеји, један део „CAPTCHA“ сличице представља уобичајени текст (који је нечитљив за машину, али сервер зна шта на слици пише, па може да провери да ли је корисник унео тачан одговор), док други део представља мали део скенираног текста који ОЦР читачи нису успели да разаберу (види Пројекат Гутенберг), па се корисников одговор користи да дешифрује тај сегмент текста.
[уреди] Разлози за коришћење
Постоји више разлога због којих се користе овакви тестови за разликовање рачунара и људи. Један је спречавање спама (нежељених рекламних порука) на форумима. Оглашивачи често праве ботове (програме), који крстаре Интернетом, проналазе форуме на којима отварају налоге, и затим обасипају све дискусије нерелевантним рекламним материјалом. Ово наравно могу и људи да раде, али би то било много много мање исплативо, јер рачунар може да оставља поруке стотинама пута брже.
Други разлог је спречавање аутоматског отварања хиљада налога на сајтовима који пружају разне бесплатне сервисе (као што је на пример Џимејл сервис за електронску пошту), што може да исцрпе ресурсе система.
Трећи разлог може да буде спречавање приступа ботовима бесплатним системима који се финансирају приказивањем рекламних банера. На пример, сервери који служе за размену датотека између корисника Интернета често не наплаћују своје услуге ни пошиљаоцима датотека, нити корисницима који их скидају са Интернета, а своје трошкове покривају и зарађују тако што пре почетка скидања датотеке кориснику приказују рекламне поруке. Уколико би неко програмирао ботове да скидају материјале са таквих сајтова (што је развијена пракса), рекламне поруке нико не би видео, и спонзори не би имали интереса да плаћају постављање својих рекламних банера.
Још једна примена је заштита корисничких налога од напада који су усмерени на откривање корисничке лозинке методом грубе силе (испробавање комбинација слова док се не открије која је лозинка). Ако корисник при покушају логовања више пута унесе погрешну лозинку, за сваки даљи покушај логовања се од њега тражи да одради „CAPTCHA“ тест, како би се спречило да бот покушава да се улогује сатима или данима све док не открије лозинку.
