Ad hominem

[уреди] Argumentum ad hominem

Разлогом на човека, уместо разлогом на разлог

То је стари логички софизам и може се рећи безобразлук коме су спонтано склони скоро сви људи, а који се показује у томе да опонент у разговору (расправи) не иде разлогом на разлог него разлогом на човека и тако жели да обеснажи његову логичку и искуствену аргументацију.

На пример: "Шта он има да говори и тврди кад је сиромашан, инфантилан..."

Све што није у директној логичко-искуственој вези са задатим предметом расправе је потпуно ирелевантно за логичко-теоријску ваљаност неке аргументације.