Штип

Штип

Положај

Држава: Македонија
Статистички регион: Источни
Географски положај: 41°44′ сгш 22°11′ игд
Надморска висина: 300 метара
Површина (општина): 583 km²
Становништво: 40.016 (2002.)
Становништво општине: 47.796 (2002.)
Густина насељености (општина): 82 стан./km²

Штип (мак. Штип, буг. Щип) је највећи град источног дела Републике Македоније. Број становника Штипа је 40.016 (по попису из 2002). То је један од најстаријих градова Македоније. Налази се у долини реке Брегалница.

Област око града је сиромашна шумом, тако да су температурне разлике у граду екстремне. Врели дани су често са темперетурама изнад 40 °C, док су зиме кратке, хладне и снежне са минималним температурама до −10 °C.

[уреди] Историја

У писаним документима Штип се први пут помиње у 1. веку нове ере, у време римског цара Триберија, као град под именом Астибо у саставу древне државе Пеоније, и убраја се у најзначајније градове овог подручја.

Једно време био је у Самуиловом царству, касније га је освојила Византија која му је име променила у Естипион. Током досељавања Словена на Балканско полуострво, словенско племе Сагудати населило је Брегалничку долину, и они су коначно граду дали име Штип. Једно време је био под бугарском влашћу а у Бици код Велбужда освојио га је српски владар Стефан Дечански. Године 1382. пада под отоманску власт.

[уреди] Штип данас

Данас је Штип значајан културни, просветни и економски центар Македоније. Има развијену мрежу културних институција од којих су најзначајније: Музеј, Народни театар, Народна библиотека „Гоце Делчев“, Историјски архив и Дом омладине. Од манастира и цркава треба поменути: Свети Архангел Михаил, Свети Јован Крстител и Света Недела.

Градоначелник Штипа је Панде Сарев (од 2005. године).