алати
Други језици
- Afrikaans
- Aragonés
- Anglo-Saxon
- العربية
- ܐܪܡܝܐ
- Asturianu
- Azərbaycan
- Žemaitėška
- Български
- বাংলা
- Brezhoneg
- Bosanski
- Català
- Corsu
- Qırımtatarca
- Česky
- Словѣ́ньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ
- Чăвашла
- Cymraeg
- Dansk
- Deutsch
- Zazaki
- ދިވެހިބަސް
- Eʋegbe
- Ελληνικά
- English
- Esperanto
- Español
- Eesti
- Euskara
- فارسی
- Suomi
- Võro
- Føroyskt
- Français
- Arpetan
- Gaeilge
- Gàidhlig
- Galego
- עברית
- हिन्दी
- Hrvatski
- Hornjoserbsce
- Magyar
- Հայերեն
- Interlingua
- Bahasa Indonesia
- Ido
- Íslenska
- Italiano
- ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut
- 日本語
- ქართული
- Қазақша
- 한국어
- Kernewek
- Latina
- Лакку
- Líguru
- Lietuvių
- Latviešu
- Македонски
- Bahasa Melayu
- Эрзянь
- Nahuatl
- Nedersaksisch
- Nederlands
- Norsk (nynorsk)
- Norsk (bokmål)
- Occitan
- Иронау
- Polski
- Piemontèis
- Português
- Rumantsch
- Română
- Русский
- Scots
- Sámegiella
- Srpskohrvatski / Српскохрватски
- Simple English
- Slovenčina
- Slovenščina
- Basa Sunda
- Svenska
- Kiswahili
- தமிழ்
- Тоҷикӣ/tojikī
- ไทย
- Türkçe
- Українська
- Vèneto
- Tiếng Việt
- 中文
- isiZulu
Шведски језик
| Шведски језик (Svenska) | |
|---|---|
| Говори се у: | Шведска Финска (нарочито Аландска острва) |
| Регион: | Северна Европа |
| Број говорника: | 9,3 милиона |
| Рангиран по броју људи који га говоре у свету: | 89 позиција |
| Језичка група:
Класификација: |
Индо-европска Германски |
| Статус језика | |
| Званични језик у: | Шведска, Финска, Европска унија |
| Регулисан од: | Шведски језички савет |
| Кодови и шифре шведског језика | |
| ISO 639-1 | sv |
| ISO 639-2 | swe |
| SIL | SWD |
Шведски језик (
svenska, шведски svenska språket) је језик којим говори приближно 9,3 милиона људи. Као посебан језик јавља се у VIII веку. Спада у групу германских језика, односно у подгрупу северногерманских језика. Званичан језик је у Шведској, Финској и у Европској унији.
Шведски језик је најблискији данском и норвешком језику. Говорници ових језика се лако међусобно разумеју.
[уреди] Карактеристике
Шведски језик има два рода (заједнички и неутрални, шведски uter и neuter) и два падежа (номинатив и генитив). Постоји 5 типова деклинација. Карактеристична је употреба мелодијског акцента који је нестао из већине индоевропских језика. Правила писања у шведском одговарају некадашњем изговору речи, тако да постоји јаз између писане и изговорене речи.
Најјачи страни утицаји на шведски језик су дошли из ниско немачког језика, француског и енглеског.
[уреди] Историја
Историјски, шведски језик је један од потомака старонордијског језика, и то његове источне подваријанте. Некад се средњевековни шведски назива рунски шведски, јер је писан рунским писмом.
Савремени шведски језик је створен када је краљ Густав Васа наредио да се Библија преведе на шведски. Нови Завет је преведен 1526, а цела Библија 1541. Овај превод се обично назива Библија Густава Васе.
У 20. веку је дошло до формалне стандардизације шведског, као и до мањих језичких промена (рецимо, употреба заменице „ти“ у говорном језику).
Већ од XVI века почињу да се јављају поддијелекти шведског језика. Тренутно се издвајају две врсте дијалеката у Шведском језику: у Шведској и у Финској. У јужном делу Шведске - Сканији (Skåne), говорни језик је подлегао веома јаким данским утицајима.
- Hej (хеј) - Здраво
[уреди] Види још
 |
Службени језици Европске уније | |
|---|---|---|
| бугарски | дански | енглески | естонски | фински | француски | немачки | грчки мађарски | ирски | италијански | летонски | литвански | малтешки | пољски португалски | румунски | словачки | словеначки | холандски | чешки | шпански | шведски |
||
| Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима |
||
