Хркљуш

Хркљуш је за потребе телевизије измишљен спорт, „народна босанска игра“, настао крајем осамдесетих година 20. века, као производ маште твораца популарне сарајевске ТВ серије „Топ листа надреалиста“. У једној од епизода може да се види и њен „директан пренос“.

[уреди] Опис игре

Играчи се (више њих) распореде у круг и заузму одручни став (размјерање). Потом вођа игре у круг убаци лопту крпењачу насумице једном од њих. Отпочиње додавање крпењачом. Коме лопта испадне из руку, напушта круг, удара се песницом у чело и виче „До мене, до мене“. Када вођа игре викне: „Хркљуш“, побједник је онај код кога се налази лопта.

Хркљуш је сваки учесник који је испао из игре. За њега је то је понижавајући чин а игра се одвија док сви учесници осим последњег не постану хркљуш. Победник је играч коме крпењача у том циклусу није испала из руку.

Овај „спорт“ је карикатура дервишког обреда иранских паздарана, који ножем направе рез на челу, затим га повежу траком на којој стоји одређена сура из Курана а онда се ударају по рани, чиме појачавају крварење.

Већ сутрадан по емитовању епизоде, хркљуш је етаблиран у српски жаргон. Он подразумева^{[тражи се извор]}:

• тврдоглаво истрајавање на промашеном путу
• учествовање у ситуацији чија су правила небулозна и променљива
• упорно очување неког заосталог и анахроног обичаја.
• смешно придржавање неких традиционалних регула.

Данас се хркљушем називају и неки ефемерни спортови или вештине којима се баве поједина племена или народи^{[тражи се извор]} (ирски хурлинг, шкотско бацање дирека, српски клис, исл.).