Међународни кривични суд за бившу Југославију

Међународни суд за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије је ад-хок суд у Хагу (познат и као Хашки суд), тело Уједињених нација основано Резолуцијом 827 Савета безбедности УН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991.

Хашки суд може подизати оптужнице и судити за геноцид, злочине против човечности, повреде Женевских конвенција из 1949, и повреде закона и обичаја ратовања. Суд може судити једино појединцима, не и организацијама или владама, и може изрећи највише доживотни затвор. Низ земаља су потписале договоре са УН за спровођење затворских казни. Суд настоји да заврши са свим суђењима до 2009, и реши по свим жалбама до 2010. Главне организационе јединице суда су судска већа (тренутно председавајући Фаусто Покар), тужилаштво (тренутно главни тужилац Серж Брамерц), и секретаријат.

Хашки суд је установио контроверзну праксу у којој се неке од оптужница подижу јавно, док су неке "запечаћене" у нади да ће тако олакшати процес хапшења и привођења оптужених. Суд за привођење оптуженика у потпуности зависи од држава у којима се они налазе, на шта су ове обавезне као чланице УН. Хапшење и испоручивање оптужених у државама у региону показало се као изузетно тешко и осетљиво политичко питање, уз еклатантне примере неспособности или опструкције како локалних влада, тако и присутних међународних снага, тако да је и поред великог притиска међународне заједнице велики број њих и даље недоступан суду.

У контрверзности везане за овај суд спада и чињеница да су неке земље донеле националне законе по којима њихови грађани у случају надлежности тог суда (сукоби на територији бивше Југославије) не одговарају пред њим, него пред националним судовима тих земаља. Једна од њих су и САД. ^{[1] [2]}

[уреди] Оптужнице

Списак је састављен према саопштењима за јавност хашког суда [1] . Тамо где су пресуде мењане и није јасно колика је тачно казна, стављене су и једна и друга (нпр. 30/32 године). Списак можда ипак није комплетан.

Врсте оптужница (треба допунити):

• за прогон као злочин против човечности,
• за истребљење као злочин против човечности,
• за нехумана дела као злочин против човечности,
• за повреде личног достојанства као кршење закона и обичаја ратовања,
• за окрутно поступање као кршење закона и обичаја ратовања у смислу одговорности надређенога,
• за прогон на политичкој, расној и верској основи као злочин против човечности,
• за окрутно поступање као кршење закона и обичаја ратовања у смислу индивидуалне одговорности,
• за силовање као злочин против човечности,
• за силовање као кршење закона и обичаја ратовања,
• за мучење као злочин против човечности,
• за мучење као кршење закона и обичаја ратовања,
• за поробљавање као злочин против човечности,
• за убиство као кршење закона и обичаја ратовања,
• за геноцид

[[Категорија:{{{category}}}|Међународни кривични суд за бившу Југославију]]

[уреди] Види још

• Нирнбершки суд

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Међународни кривични суд за бившу Југославију, званични сајт