Тракија

Тракија данас

Тракија (грч. Θράκη Thrákē буг. Тракия, Trakiya лат. Thracia или Threcia тур. Trakya) је историјска и географска област на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва. Област Тракије је због свог добром саобраћајног положаја имала веома нестабилну историју, па је и данс подељена између три државе: Грчке, Турске и Бугарске. Турци ову област зову и Румелијом.

[уреди] Положај и границе

Слика из Трачанског гроба код Казанлика

Стара карта Тракије

Река Марица је главна река Тракије

Небодери Истанбула, чији је европски део у Тракији

Пловдив је највећи град Бугарске Тракије

Тракија се налзи у југоисточном углу Балкана. Простире се између реке Месте и изворног дела реке Арде на западу и Босфора на истоку. На северу су границе североисточни Родопи, планине Истранџа и Браница и простире се на југ све до Дарданела, Егејског и Мраморног мора. Пружа се правцем запад-исток око 358км, правцем север-југ најшира је у централном делу око 142км, а у пределу Истанбула око 27км.

Највећи део Тракије припада Турској, мањи Грчкој, а најмањи Бугарској. Дели се на источну и западну Тракију. Источна Тракија захвата европски део Турске а западна Тракија обухвата део северозападне Грчке између река Месте и Марице и грчко-бугарске границе. У Бугарској захвата јужне огранке југоисточних и североисточних Родопа јужно од реке Арде.

[уреди] Природни услови

Рељеф Тракије је различит. На западу је то претежно планинска област Родопа, док се у средишем делу слушта у пространу и плодну долину Марице. На истоку се поново уздлижу планине Истранџа и Браница. На јужној обали има доста мочварних подручја. Тракији припада и Галипољско полуострво.

Клима је средоземна дуж егејске обале Тракије, да у равницама у унутрашњости подручја прешла у измењену њену варијанту (хладни зиме са снегом и мразом). У планинским крајевима клима је много оштрија и потпуно континентална. Изузев планинских крајева на западу, већи део области прима мало падавина (нарочито лети), па је за развој пољопривреде неопходно наводњавање.

[уреди] Историја

Тракију су првобитно су је насељавали Пелазги, раса која је у тесној вези са другим грчким племенима. Трачани су основали Елефсис на Атици, а митски музичари Орфеј и Мусеос били су Трачани. У древна времена Тракија се простирала од планине Олимп на југу, све до Дунава на северу, а Абдера, родно место Демокрита, била је једна од њених најчувенијих градова. Током римског и византијског периода Тракија је и даље имала важну улогу у историји и била једна од њених Балканских провинција.

Велики део Тракије почетком 20. века је отцепљен и дат Бугарској, док је после Првог светског рата, Турска узела други део око Једрена (Споразум у Лозани,1923. године), а Грчкој је преузела егејки део области са градовима Ксанти, Комотини и Александруполис. Река Марица постала је граница између Грчке и Турске. Ове околности и бројни ратови и немири довели су до тога да се некад веома верски и етнички измешано становништво у целој Тракији пресели у делове који су припали њиховим матицама.

[уреди] Становништво

Тракија је одувек била густо насељена, а и данас спада у гушће насељене делове Балкана. По последњим подацима број становника је следећи:

Део Тракије	Окрузи	Површина	Становништво	Густина насељености
Грчка Тракија	Родопи, Еврос, Ксанти	8.578 км²	368.993 ст.	43,0 ст./км²
Турска Тракија	Једрене, Киркларели, Текирдаг, Истанбул (део)	22.000 км²	8.500.000 ст.	380 ст./км²
Бугарска Тракија	Крџали, Пловдив, Смољан, Пазарџик, Хасково, Стара Загора, Бургас, Јамбол, Сливен	42.084 км²	2.828.653 ст.	67,2 ст./км²

Највећи градови у Тракији су: Истанбул (део), Пловдив, Бургас, Стара Загора, Сливен, Једрене, Текирдаг, Алексадруполис.

[уреди] Привреда

Тракија је одувек представљала плодну равницу окружену планинским крајевима, па је значај развијене пољопривреде одувек био важан за њену историју. Пољопривреда је и данас развијена (уз наводњавање). У новије време дошло је до наглог развоја индустрије, нарочито око највећиг градова (Истанбула посебно).

Повољни услови за развој саобраћаја такође су одлика Тракије, јер преко ње воде сви сувоземни путеви са Балкана ка Малој Азији. Најважнији путеви су: