Тимочка Крајина

За остале употребе, погледајте Крајина (вишезначна одредница).

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Timoc или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Политички област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

[уреди] Историја

Тимочку Крајину у античко доба насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добијају име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно Римско царство, касније названо Византија. Данас код Зајечара врши се ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатији под именом Гамзиград.

У средњем веку ову област контролише Византија, Бугарска, Угарска и коначно Турска. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. Турци су се учврстили у региону и остали ту до 1833. када се област прикључује аутономној Србији. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до XV века. Тада три српске и једна влашка/румунска струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

Тимочка српска елита почетком XX века http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/12479

[уреди] Географија

У Тимочкој Крајини постоји 8 општина:

[уреди] Етничи састав становништва

Срби = 243.148 (85.58%)
Власи = 23.604 (8.31%)
Роми = 2.723 (0.96%)

[уреди] Језици

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу област, док бугарски говоре припадници тетевенске струје у селима Велики Извор и Грљан.

[уреди] Религија

Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и још малобројнијим адвентистима, са црквом у Неготину).

[уреди] Религија и националност

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у XIX тако да се већина Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.