Сунчев систем

Сунчев систем или соларни систем је подручје у свемиру које чини барем једна звезда и објекти који се крећу у одређеној орбити око те звезде. Ти објекти могу бити: астероиди, комете, природни сателити, планете и слично.
Израз се обично користи за наш систем, у којем је Земља. Да се избегне збрка, други сунчеви системи називају се планетарни системи.
У већини других језика назив је изведен из речи Sol, што је латинско име за Сунце.

[уреди] Својства Сунчевог система

[уреди] Небеска тела која чине Сунчев систем

Однос величина планета Сунчевог система у поређењу са величином Сунца

Сунце припада звездама спектралне класе Г2, где 99.86% масе система отпада на масу звезде.

• Планете су највећа тела у Сунчевом систему и има их осам. Наводимо их према удаљености од Сунца, од најближег до најдаљег: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
  • Већа тела која круже око планета су природни сателити или месеци.
  • Прашина и друга ситна тела круже око планета, од чега настају планетарни прстенови.
  • Свемирски отпад су комади или тела која су људског порекла и већином се налазе у орбити око планете Земље.
  • Планетисимали.

• Патуљасте планете су нова категорија небеских тела (уведена 2006. г.), које не испуњавају све критеријуме да би биле назване планете, али су сферична. Тренутно три тела су проглашена патуљастим планетама: Церес (у астериодном појасу између Марса и Јупитера) и Плутон и Ерис (у Кајперовом појасу).

• Астероиди

• Комете

• Кентаури су ледена небеска тела налик на комете која имају нешто мање ексцентричну орбиту, која им омогућава да се задрже у подручју између Јупитера и Нептуна.

• Транс-Нептунска тела
  • Кајперов појас је појас у облику диска који се простире иза планете Нептун у ширини од 30 АУ до 50 АУ од Сунца.
  • Оортов облак је хипотетични појас који се простире од 50,000 до 100,000 АУ од Сунца. Верује се да је ова област извор комета с дугим периодима.

• Зодијачка светлост

• Свемирска прашина

[уреди] Извор планетарних система и њихова еволуција

Уобичајено мишљење је да планетарни системи настају приликом стварања звезда као и приликом случајних судара звезданих система. Постоји још једна распрострањена теорија: да планетарни системи настају од звезданих облака или небула.

[уреди] Сунчев систем и остали планетарни системи

Крајем деведесетих година двадесетог века човек је успео да пронађе доказе о постојању планета изван Сунчевог система. Откриће других планетарних система постало је могуће након изградње моћних оптичких телескопа на Земљи и развоја посебних електронских направа (дигиталних камера), рачунарских техника обраде података, и развоја доступних и јефтиних рачунарских мрежа. Кроз посматрање Доплеровог ефекта у сјају далеких звезда астрономи су успели да докажу постојање других планетарних система. При томе су приликом посматрања успели да установе масу као и својства орбите планета изван Сунчевог система.

[уреди] Особине главних планета

Све особине и мере у доњој таблици су релативне у односу на планету Земљу:

^*Међународни астрономски савез је сврставао Плутон у планете од његовог открића 1930. до 2006. године. Одмах по открићу Плутона установљено је да је сувише мали да би се третирао као планета. Такође, његова орбита не лежи у истој равни са орбитама осталих планета. Но, и поред ове две аномалије Плутон је био проглашен деветом планетом Сунчевог система. Разлог томе јесте чињеница да је био једина планета која је откривена на подручју САД^{[тражи се извор]}.

---

Сунчев систем

Звезда: Сунце Планете: Меркур | Венера | Земља (Месец) | Марс | Јупитер | Сатурн | Уран | Нептун Патуљасте планете: Церера | Плутон | Ерида

Појас астероида | Кајперов појас | Ортов облак