|
|
Списак кинеских владара
У Кини је постојао врло сложен систем употребе владарских имена. Кинески цареви су имали бар једно владарско име, које су користили током своје владавине, а после смрти су добијали постхумно и храмовно име. У историографији се користе различити начин навођења имена кинеских владара из различитих династија. Да би се избегла забуна, у свакој табели ће писати која се конвенција користи за навођење.
Видети још: Кинески владари
Сва имена владара и династија написана су упрошћеним кинеским карактерима.
Кинески: 夏朝 (Xià cháo).
На власти од око 2237. године п. н. е. до око 1766. године п. н. е.
Кинески: 商朝 (Shāng cháo)
На власти од око 1778. године п. н. е. до око 1122. године п. н. е.
| Ист. записи1 |
Ђија-гу-вен2 |
Лично име |
Постхумно име |
Храмовно име |
Владавина3 |
| Конвенција за навођење: име коришћено у Историјским записима С’-ма Ћијена. |
Танг
汤 (Tāng) |
Танг
唐 (Táng) |
Ц’ Ли
子履 (Zǐ Lǚ) |
Краљ Таи-ву
太武王 (Tàiwǔwáng) |
Гао-цу
高祖 (Gāozǔ) |
1778-1742 п. н. е. |
Таи Динг
太丁 (Tài Dīng) |
Да Динг
大丁 (Dà Dīng) |
непознато |
Краљ Даи
代王 (Dàiwáng) |
Таи-цу
太祖 (Tàizǔ) |
1741 п. н. е. |
Ваи Бинг
外丙 (Wài Bǐng) |
Бу Бинг
卜丙 (Bǔ Bǐng) |
Ц’ Шенг
子胜 (Zǐ Shèng) |
Краљ Aи
哀王 (Āiwáng) |
нема |
1741-1734 п. н. е. |
Џунг Жен
仲任 (Zhòng Rén) |
нема |
Ц’ Јунг
子庸 (Zǐ Yōng) |
Краљ Ји
懿王 (Yìwáng) |
нема |
1734-1730 п. н. е. |
Таи Ђија
太甲 (Tài Jiǎ) |
Да Ђија
大甲 (Dà Jiǎ) |
Ц’ Џ’
子至 (Zǐ Zhì) |
Краљ Вен
文王 (Wénwáng) |
Таи-цунг
太宗 (Tàizōng) |
1730-1720 п. н. е. |
Во Динг
沃丁 (Wò Dīng) |
нема |
Ц’ Сјуен
子绚 (Zǐ Xuàn) |
Краљ Џао
昭王 (Zhāowáng) |
нема |
1720-1691 п. н. е. |
Таи Генг
太庚 (Tài Gēng) |
Да Генг
大庚 (Dà Gēng) |
Ц’ Бијен
子辩 (Zǐ Biàn) |
Краљ Сјуен
宣王 (Xuānwáng) |
нема |
1691-1666 п. н. е. |
Сјао Ђија
小甲 (Xiǎo Jiǎ) |
нема |
Ц’ Гао
子高 (Zǐ Gāo) |
Краљ Ђинг
敬王 (Jìngwáng) |
нема |
1666-1649 п. н. е. |
Јунг Ђи
雍己 (Yōng Jǐ) |
нема |
Ц’ Ми
子密 (Zǐ Mì) |
Краљ Јуен
元王 (Yuánwáng) |
нема |
1649-1637 п. н. е. |
Таи Ву
太戊 (Tài Wù) |
Да Ву
大戊 (Dà Wù) |
Ц’ Џоу
子伷 (Zǐ Zhòu) |
Краљ Ђинг
景王 (Jǐngwáng) |
Џунг-цунг
中宗 (Zhōngzōng) |
1637-1562 п. н. е. |
Џунг Динг
仲丁 (Zhòng Dīng) |
Џунг Динг
中丁 (Zhōng Dīng) |
Ц’ Џуанг
子庄 (Zǐ Zhuāng) |
Краљ Сјао-ченг
孝成王 (Xiàochéngwáng) |
нема |
1562-1549 п. н. е. |
Ваи Жен
外壬 (Wài Rén) |
Бу Жен
卜壬 (Bǔ Rén) |
Ц’ Фа
子发 (Zǐ Fā) |
Краљ С’
思王 (Sīwáng) |
нема |
1549-1534 п. н. е. |
Х’ Дан Ђија
河亶甲 (Hé Dǎn Jiǎ) |
Ђијен Ђија
戋甲 (Jiān Jiǎ) |
Ц’ Џенг
子整 (Zǐ Zhěng) |
Краљ Пинг I
前平王 (Qián Píngwáng) |
нема |
1534-1526 п. н. е. |
Цу Ји
祖乙 (Zǔ Yǐ) |
Ћије Ји
且乙 (Qiě Yǐ) |
Ц’ Тенг
子滕 (Zǐ Téng) |
Краљ Му
穆王 (Mùwáng) |
нема |
1526-1507 п. н. е. |
Цу Сјин
祖辛 (Zǔ Xīn) |
Ћије Сјин
且辛 (Qiě Xīn) |
Ц’ Дан
子旦 (Zǐ Dàn) |
Краљ Хуан
桓王 (Huánwáng) |
нема |
1507-1491 п. н. е. |
Во Ђија
沃甲 (Wò Jiǎ) |
Ћијанг Ђија
羌甲 (Qiāng Jiǎ) |
Ц’ Ји
子逾 (Zǐ Yú) |
Краљ Сји
僖王 (Xīwáng) |
нема |
1491-1466 п. н. е. |
Цу Динг
祖丁 (Zǔ Dīng) |
Ћије Динг
且丁 (Qiě Dīng) |
Ц’ Сјин
子新 (Zǐ Xīn) |
Краљ Џуанг
庄王 (Zhuāngwáng) |
нема |
1466-1434 п. н. е. |
Нан Генг
南庚 (Nán Gēng) |
нема |
Ц’ Генг
子更 (Zǐ Gèng) |
Краљ Ћинг
顷王 (Qǐngwáng) |
нема |
1434-1409 п. н. е. |
Јанг Ђија
阳甲 (Yáng Jiǎ) |
Сјанг Ђија
象甲 (Xiàng Jiǎ) |
Ц’ Х’
子和 (Zǐ Hé) |
Краљ Дао
悼王 (Dàowáng) |
нема |
1409-1402 п. н. е. |
Пан Генг
盘庚 (Pán Gēng)4 |
Бан Генг
般庚 (Bān Gēng) |
Ц’ Сјин
子旬 (Zǐ Xún) |
Краљ Вен-ченг
文成王 (Wénchéngwáng) |
Ш’-цу
世祖 (Shìzǔ) |
1402-1374 п. н. е. |
Сјао Сјин
小辛 (Xiǎo Xīn) |
нема |
Ц’ Сунг
子颂 (Zǐ Sòng) |
Краљ Џанг
章王 (Zhāngwáng) |
нема |
1374-1353 п. н. е. |
Сјао Ји
小乙 (Xiǎo Yǐ) |
нема |
Ц’ Лијен
子敛 (Zǐ Liǎn) |
Краљ Хуи
惠王 (Huìwáng) |
нема |
1353-1325 п. н. е. |
Ву Динг
武丁 (Wù Dīng) |
нема |
Ц’ Џао
子昭 (Zǐ Zhāo) |
Краљ Сјанг
襄王 (Xiāngwáng) |
Гао-цунг
高宗 (Gāozōng) |
1325-1266 п. н. е. |
Цу Ђи
祖己 (Zǔ Jǐ) |
Ћије Ђи
且己 (Qiě Jǐ) |
непознато |
непознато |
нема |
1266-1259 п. н. е. |
Цу Генг
祖庚 (Zǔ Gēng) |
Ћије Генг
且庚 (Qiě Gēng) |
Ц’ Јуе
子跃 (Zǐ Yuè) |
Краљ Пинг II
后平王 (Hòu Píngwáng) |
нема |
1259-1226 п. н. е. |
Цу Ђија
祖甲 (Zǔ Jiǎ) |
Ћије Ђија
且甲 (Qiě Jiǎ) |
Ц’ Цаи
子载 (Zǐ Zǎi) |
Краљ Динг
定王 (Dìngwáng) |
Ш’-цунг
世宗 (Shìzōng) |
1226 п. н. е. |
Лин Сјин
廪辛 (Lǐn Xīn) |
нема |
Ц’ Сјен
子先 (Zǐ Xiān) |
Краљ Гунг
共王 (Gòngwáng) |
Ђија-цунг
甲宗 (Jiǎzōng) |
1226-1220 п. н. е. |
Генг Динг
庚丁 (Gēng Dīng) |
Канг Динг
康丁 (Kāng Dīng) |
Ц’ Сјао
子嚣 (Zǐ Xiāo) |
Краљ Ан
安王 (Ānwáng) |
Канг-цу
康祖 (Kāngzǔ) |
1220-1199 п. н. е. |
Ву Ји
武乙 (Wǔ Yǐ) |
нема |
Ц’ Ћи
子瞿 (Zǐ Qú) |
Краљ Лије
烈王 (Lièwáng) |
Ву-цу
武祖 (Wǔzǔ) |
1199-1195 п. н. е. |
Таи Динг
太丁 (Tài Dīng) |
Вен Динг
文丁 (Wén Dīng) |
Ц’ Туо
子托 (Zǐ Tuō) |
Краљ Куанг
匡王 (Kuāngwáng) |
нема |
1195-1192 п. н. е. |
Ди Ји
帝乙 (Dì Yǐ) |
нема |
Ц’ Сјен
子羡 (Zǐ Xiàn) |
Краљ Д’
德王 (Déwáng) |
нема |
1192-1155 п. н. е. |
Ди Сјин
帝辛 (Dì Xīn) |
нема |
Ц’ Шоу
子受 (Zǐ Shòu) |
Краљ Џоу
纣王 (Zhòuwáng) |
нема |
1155-1122 п. н. е. |
| 1. Владарско име забележено у Историјским записима С’-ма Ћијена из династије Хан. |
| 2. Име откривено на записима на костима за прорицање које су се користиле у време династије Шанг. |
| 3. За први тачан датум у кинеској историји узима се 841. година пре нове ере. Сви датуми пре тога предмет су научних расправа. Датуми у овим табелама написани су према Пројекту за хронологију династија Сја, Шанг и Џоу који је под покровитељством владе НР Кине. |
| 4. Од времена Пан Генга, династија Шанг се често назива и династија Јин (殷朝, Yīn cháo) зато што је престоница пресељена у истоимени град Јин. |
Кинески: 周朝 (Zhōu cháo)
На власти од око 1182. године п. н. е. до 256. године п. н. е.
Традиционално, династија Џоу се дели на четири раздобља:
- Династија Западни Џоу (око 1046-771 г. п. н. е.), кинески: 西周 (Xī Zhōu)
- Династија Источни Џоу (770-256. г. п. н. е.), кинески: 东周 (Dōng Zhōu)
- Период пролећа и јесени (770-476. г. п. н. е.), кинески: 春秋时代 (Chūnqiū shídài)
- Период зараћених држава (476-221. г. п. н. е.), кинески: 战国时代 (Zhànguó shídài)
Све одреднице као што су Северни, Јужни, Рани, Позни и сличне придодате су називима династија тек у каснијој кинеској историографији, ради лакшег разликовања династија са истим именима.
Кинески: 秦朝 (Qín cháo)
На власти од 221. до 206. године пре нове ере.
| Владарско име |
Постхумно име |
Лично име |
Период владавине |
| Конвенција за навођење: постхумно или владарско име. |
Напомена: Краљ Џао-сјанг је владао 51 годину пре него што је 256. године пре нове ере победио династију Џоу. Кинески историчари као прву годину династије Ћин рачунају 255. годину пре нове ере, односно 52. годину владавине краља Џао-сјанга.
Период кинеског царства почиње са Првим царем, Ћин Ш’-хуангом, 221. године пре нове ере. |
|
Краљ Џао-сјанг
秦昭襄王 (Qín Zhāoxiāngwáng) |
Јинг Ц’/Јинг Ђи
嬴则/嬴稷 (Yíng Zé/Yíng Jì) |
255-251 п. н. е. |
|
Краљ Сјао-вен
秦孝文王 (Qín Xiàowénwáng) |
Јинг Џу
嬴柱 (Yíng Zhù) |
251 п. н. е. |
|
краљ Џуанг-сјанг
秦庄襄王 (Qíng Zhuāngxiāngwáng) |
Јинг Ц’-чу
嬴子楚 (Yíng Zǐchǔ) |
251-247 п. н. е. |
Први кинески цар
秦始皇 (Qín Shǐhuáng) |
нема1 |
Јинг Џенг
嬴政 (Yíng Zhèng) |
247-209 п. н. е. |
Други кинески цар
秦二世 (Qín Èrshì) |
нема |
Јинг Ху-хаи
嬴胡亥 (Yíng Húhài) |
209-206 п. н. е. |
| нема2 |
нема |
Јинг Ц’-јинг
嬴子婴 (Yíng Zǐyīng) |
206 п. н. е. |
| 1. Јинг Џенг је по узимању титуле Првог цара забранио давање постхумних имена, зато што је сматрао да нису у складу са начелом синовље оданости и култа предака, јер преко њих „син процењује оца, а министар процењује владара“. |
| 2. Каснији историчари Јинг Ц’-јингу приписују владарску титулу Трећег цара (秦三世, Qín Sānshì), иако је он никада није користио. |
Кинески: 汉朝 (Hàn cháo)
На власти од 206. године пре нове ере до 220. године нове ере.
Традиционално, династија Хан се дели на два раздобља:
- Династија Западни Хан (206. г. п. н. е.-8. г. н. е.), кинески: 西汉 (Xī Hàn)
- Династија Источни Хан (25-220), кинески: 东汉 (Dōng Hàn)
Између ова два периода, од 8. године до 25. године нове ере, на власти је била династија Сјин.
| Постхумно име |
Храмовно име |
Лично име |
Владарско име |
Период владавине |
| Конвенција за навођење: (скраћено) постхумно име. Има пар изузетака.1 |
Цар Гао
高皇帝 (Gāohuángdì) |
Гао-цу
高祖 (Hàn Gāozǔ)2 |
Лију Банг
刘邦 (Liú Bāng) |
206.-195. п. н. е. |
Цар Сјао-хуи
孝惠皇帝 (Xiàohuì huángdì) |
нема |
Лију Јинг
刘盈 (Liú Yíng) |
195.-188. п. н. е. |
Цар Шао I
前少帝 (Qián Shàodì) |
нема |
Лију Гунг
刘恭 (Liú Gōng) |
188.-184. п. н. е. |
Цар Шао II
后少帝 (Hòu Shàodì) |
нема |
Лију Хунг
刘弘 (Liú Hóng) |
184-180 п. н. е. |
Цар Сјао-вен
孝文皇帝 (Xiàowén huángdì) |
Таи-цунг
太宗 (Hàn Tàizōng) |
Лију Хенг
刘恒 (Liú Héng) |
Ћијен-јуен (前元)
Хоу-јуен (后元) |
180.-163. п. н. е.
163.-157. п. н. е. |
Цар Сјао-ђинг
孝景皇帝 (Xiàojǐng huángdì) |
нема |
Лију Ћи
刘启 (Liú Qǐ) |
Ћијен-јуен (前元)
Џунг-јуен (中元)
Хоу-јуен (后元) |
156.-149. п. н. е.
149-143 п. н. е.
143.-141. п. н. е. |
Цар Сјао-ву
孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì) |
Ш’-цунг
世宗 (Hàn Shìzōng) |
Лију Ч’
刘彻 (Liú Chè) |
Ђијен-јуен (建元)
Јуен-гуанг (元光)
Јуен-шуо (元朔)
Јуен-шоу (元狩)
Јуен-динг (元鼎)
Јуен-фенг (元封)
Таи-чу (太初)
Тјен-хан (天汉)
Таи-ш’ (太始)
Џенг-х’ (征和)
Хоу-јуен (后元) |
140.-135. п. н. е.
135.-129. п. н. е.
129.-123. п. н. е.
123.-117. п. н. е.
117.-111. п. н. е.
111.-105. п. н. е.
105.-101. п. н. е.
101.-97. п. н. е.
97.-93. п. н. е.
93.-89. п. н. е.
89.-87. п. н. е. |
Цар Сјао-џао
孝昭皇帝 (Xiàozhāo huángdì) |
нема |
Лију Фу-линг
刘弗陵 (Liú Fúlíng) |
Ш’-јуен (始元)
Јуен-фенг (元凤)
Јуен-пинг (元平) |
86.-80. п. н. е.
80.-75. п. н. е.
75.-74. п. н. е. |
| нема |
нема |
Лију Х’
刘贺 (Liú Hè) |
Јуен-пинг (元平)3 |
74. п. н. е. |
Цар Сјао-сјуен
孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì) |
Џунг-цунг
中宗 (Hàn Zhōngzōng) |
Лију Сјин
刘询 (Liú Xún) |
Бен-ш’ (本始)
Ди-ђије (地节)
Јуен-канг (元康)
Шен-ђије (神爵)
Ву-фенг (五凤)
Ган-лу (甘露)
Хуанг-лунг (黄龙) |
73.-70. п. н. е.
70.- | |