Слепи мишеви

Слепи мишеви
Историја групе: касни палеоцен - данас

Систематика

царство:	Animalia
тип:	Chordata
класа:	Mammalia
ред:	Chiroptera Blumenbach, 1779

подредови

Megachiroptera
Microchiroptera

Екологија таксона

Слепи мишеви, или љиљци (Chiroptera) су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Слепи мишеви обично лове ноћу а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, или зградама. Неке врсте слепих мишева живе саме, а неке у групама од по хиљаду и више јединки. Многе женке слепих мишева скупљају се у „обдаништима“ — колонијама у којима остављају своје младунце да се заједно греју једни до других док оне одлазе у лов.

Данас слепи мишеви чине скоро једну четвртину укупног броја свих сисара^{[тражи се извор]}. Постоје две главне групе слепих мишева:

Прву (Megachiroptera) чине летеће лисице. Ови слепи мишеви имају главу налик на лисице и хране се углавном биљним материјама, што значи воћем, цвећем, нектаром и поленом. У потрази за храном користе своје крупне очи и оштро чуло мириса.

Припадници друге групе (Microchiroptera) слепих мишева углавном су месоједи који се хране инсектима, ситним сисарима, жабама, птицама, па чак и рибама. Ови слепи мишеви најчешће лове ноћу, користећи се ехолокацијом за одређивање места на коме се налази њихов плен. Кроз нос или уста они производе пискави звук високог тона, а потом користе своје велике уши да ухвате одјек који им се враћа. На основу тога они створе слику о околини и затим се великом брзином упућују према инсектима у лету, чак и по мрклом мраку.