Ребека Вест

Ребека Вест је био псеудоним Цецилије (или Цицилије) Исабеле Ферфилд (21. децембар 1892. - 15. март 1983.), британско-ирске феминисткиње и списатељице познате по својим романима и по својој вези са Х. Г. Велсом. Писала је есеје и чланке за Њу Јоркер, Њу Републик, Санди Телеграф, и The New York Herald Tribune.

Рођена је у Лондону, у Енглеској Енглеска. Њен отац је био ирски новинар који је напустио њену мајку, Шкотланђанку. Умро је док је Цецилија још увек била дете. Остатак фамилије преселио се у Единбург, у Шкотској, где је Цецилија започела своје образовање. Учила је за глумицу, узевши име "Ребека Вест" из једног од комада Хенрика Ибзена. Укључила се у покрет сифражеткиња пре почетка Првог светског рата Први светски рат и радила је као новинар у часописима Freewoman и Clarion. Упознала је Велса 1913 године и њихова љубавна веза је трајала десет година. Имали су сина Ентони Веста, али је Велс већ био ожењен (по други пут). Наводно је Весл имао односе са Чарли Чаплином и власником новинске куће Вилијамом Максвелом Еткеном.

1930 године, Ребека Вест се удала за банкара Хенрија Максвела Ендрјуза и они су били заједно све до његове смрти 1968 године. Пре и током Другог светског рата, Ребека Вест је много путовала, прикупљајући материјал за путописе и политичке есеје. Била је присутна током Нирнбершких процеса. У њеном познијем раду одражавају се ова искуства.

По општем мишљењу, међутим, најзначајније дело Ребеке Вест јесте њен обимни путопис о Југославији Црно јагње и сиви соко 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. О њој се писало као о једној од »великих књига духовне побуне против двадесетог века« (Њујоркер), као о »монументалној хроници« (Њујорк Тајмз) и као »љубавној афери« са Југославијом која подсећа на Хемингвејев занос Шпанијом (Њујорк Хералд-Трибјун). Колико је интересовање ова књига изазвала у англосаксонском свету сведочи и чињеница да је доживела бројна издања,

[уреди] Цитати

"Никада нисам схватила шта је то феминизам; знам само да ме људи зову феминисткињом кад год изразим осећање које подвуче разлику између мене и балвана."
"Најизузетније људско биће које сам икада срела" (Владика Николај Велимировић)

[уреди] Фантастика

The Return of the Soldier (1918 године)
The Judge (1922 године)
Harriet Hume (1929 године)
The Harsh Voice: Four Short Novels (1935 године)
The Thinking Reed (1936 године)
The Fountain Overflows (1957)
The Birds Fall Down (1966 године)
This Real Night (1984 године)
Cousin Rosamund (1985 године)

[уреди] Друго

Henry James (1916)
The Strange Necessity: Essays and Reviews (1928)
St. Augustine (1933)
Black Lamb and Grey Falcon (1941) Ово класично путописно дело на преко хиљаду страна је један поштен извештај о путу у Југославију 1937 године, извештај наклоњен Србима.
The Meaning of Treason (1949 годиен)
The New Meaning of Treason (1964 године)
A Train of Powder (1955 године)
The Court and the Castle:some treatments of a recurring theme (1958 године)