Пољски језик

Пољски језик заједно са језицима: чешким, словачким, померанским (за чиј се дијалект кашупски често мисли да је дијалект пољског језика), долњолужичким, горњолужичким и са изумрлим полапским језиком спада у групу западнословенских језика, који су део индоевропских језика. Пољски је матерњи језик око 50 милиона људи на свету, од тога углавномљудима у Пољској и међу Пољацима који живе ван граница Пољске.

Polski
Државе	Пољска, САД, Немачка, Литванија, Белорусија, Украјина и др.
Број говорника	50 милиона
Рангирање	20.
Генетска класификација	Индоевропски језици :Словенски језици ::Западнословенски језици :::Пољски језик
Писмо	латиница
Званичан статус
Званичан језик	Пољска, један од званичних у Европској Унији
Регулисан од	Rada Języka Polskiego
Језички кодови
ISO 639-1	pl
ISO 639-2	pol
SIL	PQL
На Википедији
Погледај и: Језик - Језици света Википедија на пољском језику у Викиречнику: Језички речникpolskiego

[уреди] Историја

За историју пољског књижевног језика погледајте чланак Историја пољског књижевног језика.

[уреди] Запис о историји фонетике

Пољски језик је настао од праиндоевропског језика. У најважније ране измене спада индоевропска палатализација. Некадашње мекано k, kh, g, gh је у "сатем" језицим као што је прабалтичкословенски, прешло у s и z, док је у "кентум" језицима, као што су латински и германски језици прешло у, w k i g. У прасловенском језику сви затворени слогови су прешли у отворене. То је имало за последицу настајање нових носних самогласника и настајање разлика у дужини самогласника. Такође се уобличила опозиција меких и тврдих сугласника У пољском језику слоготворно r и l је прешло у самогласнике + r или у одговарајуће l. Такође је наступио нестанак хомонима, a многи меки самогласници су прешли у тврде, нпр мекано r је прешло у ż (пише се rz). Много меких сугласника губи мекоћу у изговору (нпр меко w на крају у називима типа Wrocław, у зависним случајевима и даље остаје меко- we Wrocławiu).

[уреди] Утицај страних језика

Савремени пољски језик је настао од дијалеката који се користе у Великопољској (Wielkopolska) и Малопољској (Małopolska) у мањем степену у Мазовшу (Mazowsze) и у другим регионима. На пољски језик су имали утицај и други језици. Најважнији међу њима су били:

• немачки
• чешки
• латински
• италијански
• француски
• руски
• енглески

Такође украјински језик у граничном појасу.

Тренутно може да се примети велики утицај енглеског језикана пољски језик.

[уреди] Дијалекти

у пољском језику се издвајају:

• књижевни језик (културан дијалекат)
• народни дијалекти
• градски говори (нпр. лвовски говор, познањски говор, варшавски говор)
• говор одређене средине (нпр. [[затворски говор (као код нас шатровачки или арго))

Основни дијалекти пољског језика су:

• Слонски (śląski)дијалекат |śląski]]
• Великопољски (wielkopolski) дијалекат
• Малопољски (małopolski) дијалекат
• Мазовиецки (mazowiecki) дијалект

Поред ових основних дијалеката постоје и мешани дијалекти, посебно на простору који је био под влашћу Немаца.

[уреди] Фонетика

[уреди] Носни самогласници

У пољском језику се јављају носни самогласници који су се очували још из прасловенског језика. Носни самогласници су нестали из већине словенских језика. Нпр у чешком они су прешли у /u/. Носни самогласници су ą oraz ę. У пољском језику је такође почео процес губљења тих сугласника. Самогласници који су одувек били носни, у многим случајевима прелазе у неносне нпр:

Али носни самогласници се не губе увек, понекад се стварају тамо где пре нису постојали, најчешће испред S, нпр писање nonsens и савремен изговор nąsęs.

[уреди] Грађење слогова, дужина самогласника и мекоћа

У савременом пољском језику постоји само једна дужина самогласника. То не значи да се они некад не изговарају краће или дуже, већ да то нема утицај на змачење речи. Историјски пољски је био језик са доминантним слоговима CV (завршавају се самогласницима,као у мађарском и јапанском), и постојало је 3 дужина самогласника: кратки, нормални и дуги. ПОстојала су два кратка самогласника (јер (слово))- меко и тврдо. Ови самогласници су нестали. Кратки самогласници су при продужавању прелазили у меко или у тврдо e. Код нестајања меког самогласника последњи самогласник је преузиао мекоћу. Тако нпр.: "D (кратки мекан самогласник) N (кратки мекан самогласник)" је прелазило у "D (нормално E) (меко N)" (dzień), док је "D (кратки мекан самогласник) N (мекано A)" прелазило у "D N (мекано A)" (dnia). Дуги самогласници су прешли у одговарајуће кратке,при чему је дошло до повишења изговора. Повишено a, e и o, који су неко време имали посебне звуке, су пречли у a , e и у u. Ово задње се и даље у писању означава са ó. Одређено време су се и повишено a и e означавали посебним знацима. Наравно високи самогласници i као и u нису могли да се повише.

[уреди] Акценат

Акценат у пољском језику има мешани карактер. Следећа три елемента стварају акценат у изразу:

• почетак израза cechuje висок ниво интензивности,
• повишавање тона акцентованог слога,
• продужење акцентованих самогласника и слабљење артикулације на крају израза.

У двосложним изразима (са акцентима на првом слогу) акценат има динамичан карактер, а углавном се јавља и мало продужење самогласника ( посебно ако се реч изговара независно од реченице. Разлике у висини тона су мање регуларне. Акценат у пољском језику је скоро увек паракситоничан , тј акценат пада на претпоследњи слог израза.

[уреди] Граматика

[уреди] Делови говора

Основни делови говора у пољском језику су:

• именица
• придев
• предикат
• предлог
• број
• заменица
• прилог

[уреди] Бројност

У пољском језику постоје једнина и множина, мада су остали и малобројни примери "двојине" , посебно међу деловима тела који се јављају у паровима

У множини код израза ręka (рука) се осећају ппоследице "двојине" - мекано e уместо тврдог i у номинативу и дативу као и -oma уместо -ami у инструменталу. Та друга последица нестаје и све чешће се може чути rękami.

[уреди] Родови

На основу критеријума сагласности са предикатом може се одредити 5 родова:

Ипак углавном се јављају само два мушка облика: а) за људе (личности) и б) за предмете и за остала жива бића (животиње и биљке).

[уреди] Падежи

У пољском језику постоји 7 падежа (у заградама су питања на која се добијају падежи)

• номинатив (ко? шта?) је
• генитив (кога? чега?) нема
• датив (коме? чему?) дајем
• акузатив (кога? шта?) видим, чујем
• инструментал (с ким? са чим?)
• локатив (о коме? oо чему?) говорим
• вокатив(о!, хеј!)

Пример промене кроз падеже:

У множини вокатив је увек једнак номинативу

[уреди] Номинатив

Главна улога номинатива је означавање предмета. Номинатив се у пољском језику ретко користи.

Понекад номинатив може да се јави у служби вокатива ( за дозивање)

[уреди] Генитив

Основна улога генитива је да одговара на питање чиј

[уреди] Датив

Датив углавном означава даље допуњавање.

[уреди] Акузатив

Акузатив углавном означава ближе допуњавање. Акузатив може да прими три облика:

• исти као генитив (мушки род (за људе), у једнини такође и мушки род (за жива бића)
• лични (свој) облик (једнина женског рода)
• исти као и номинатив (у осталим случајевима)

[уреди] Инструментал

Инструментал се јавља у заједници, али и сам као показивач начина, времена...

[уреди] Локатив

Локатив се никад не јавља сам. Јавља се само са неким врстама речи.

[уреди] Вокатив

Вокатив служи за непосредно обраћање. Вокатив у пољском језику полако нестаје. У већини ситуација његофу функцију преузима номинатив.

[уреди] Глаголи

Сваки глагол поседује свршен и несвршен вид. Систем времена се разликује ј+код свршених и несвршених времена. Од основног глагола често се граде изведени глаголи. Тако да се често дешава да несвршен глагол приликом слагања, пређе у свршен. нпр:

• X - основан глагол са значењем 1 у несвршеном виду.
• префикс 1 + X - глагол са значењем 1 у свршеном виду.
• префикс 2 + X - настали глагол са значењем 2 у свршеном виду !
• префикс 2 + Y - настали глагол са значењем 2 у несвршеном виду
• Y - непостојећа форма !

нпр:

• robić (радити) - основан глагол у несвршеном виду
• zrobić (урадити)- исти глагол у свршеном виду.
• zarobić - настали глагол у свршеном виду
• zarabiać - настали глагол у несвршеном виду
• rabiać - неостојећа форма!

[уреди] Времена

Постоје следећа времена (разне форме имају исто значење)

• несвршена времена
  • будуће сложено
    • forma imiesłowowa - "będziemy robili"
    • forma bezokolicznikowa - "będziemy robić"
  • садашње време- "robimy (радимо)"
  • прошло (несвршено)
    • forma ściągnięta - "robiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy robili", "myśmy robili", "gdybyśmy robili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my robili"
  • плусквамперфекат (несвршен) - "robiłem był", "byłem robił" itd.
• свршена времена
  • будуће просто- "урадићемо"
  • прошло (свршено)
    • forma ściągnięta - "zrobiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy zrobili", "myśmy zrobili", "gdybyśmy zrobili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my zrobili"
  • плусквамперфекат (свршен) - "zrobiłem był", "byłem zrobił", "byłbym zrobił" итд.

Глаголи у свршеном облику неају сложених облика будућег времена. Зато се јављају само у три времена. На тај начин у пољском језику можемо да раздвојимо 7 времена, мада треба пазити да:

1. Облици садашњег времена се граде исто као и облици будућег простог времена.
2. Облици прошлог несвршеног времена се граде исто као и облици прошлог свршеног.

[уреди] Плусквамперфекат

Означава радњу која се догодила пре неке прошле радње. Плусквамперфекат је најређе коришћено време у пољском језику и на путу је потпуног нестанка. Већина корисника не осећа разлику између плусквамперфекта и прошлог времена (перфекта)

[уреди] Садашње време

Има исти облик као и просто будуће време. Облици садашњег времена означавају радње или стања:

• актуелно (нпр. Teraz jem śniadanie - сад једем доручак );
• чињенично (нпр. Kwadrat ma cztery boki - квадрат има 4 странице);
• које се понавља (нпр. We wtorki chodzę na siłownię- уторцима идем у теретану).

Маргинално је коришћење садашњег времена за означавање радње или стања:

• будућих (нпр. Jutro pracuję do ósmej - сутра радим до осам);
• прошлих (нпр. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - То је било овако: идем ја улицом кад нагло искочи пас без поводника).

[уреди] Будуће просто време

Има исти облик као и садашње време. Облици будућег простог времена изражавају будуће радње или стања (нпр. Za miesiąc skończę szkołę - За месец дана ћу завршити школу). Маргинално је коришћење простог будућег времена за означавање радње или стања:

• која се понављају (нпр. Zawsze, kiedy przyjdzie, wypija kieliszek wódki - увек када дођем попијем чашу воде);
• чињеничних(np. Nie rozpali się ognia, jeśli się nie ma żadnych narzędzi - неће се запалити ватра ако нема алата);
• прошлих (нпр. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - То је било овако: идем ја улицом кад нагло искочи пас без поводника).

[уреди] Будуће сложено време

Облици будућег сложеног времена означавају будуће облике или стања.

[уреди] Бројеви

У пољском језику се јављају бројеви типа:

• један
• два, три - мењају се на свој начин
• први, други трећи
• pojedynczy, podwójny, potrójny

Јављају се и бројеви у виду разломка:

• półtora - 3/2 (нема га у већини европских језика)
• пола 1/2
• четвртина - 1/4

[уреди] Актуелне промене

Сваки језик подлеже непрестаним променама, од којих се неке на крају дубоко укорене у језику, док друге имају ограничен утицај на језик или потпуно исчезавају. И у савременом пољском настају многе промене, како граматичке тако и лектичке природе. Не може се рећи које су промене добре, а које лоше - о томе које ће се задржати одлучиће садашњи и будући корисници пољског језика.

[уреди] Промена структуре дијалеката

Услед пресељавања људи после Другог светског рата, урбанизације, утицаја масовне културе (телевизија, радио, новине...) као и услед површне едукације о дијалектима пољски језик све више почиње да добија општи акценат. То није случај са свим дијалектима - нпр. кашупском језику, као и góralskом и śląskоm дијалекту нестајање непрети за сада, ипак већина корисника пољског данас говори истим дијалектом.

[уреди] Граматичке промене

Вероватно је промена која највише пада у очи истискивање мушког рода (за предмете) од стране мушког рода (за жива бића).

[уреди] Лексичке промене

У савременом пољском језику се примећује позајмљивање многих енглеских речи док у исто време нестају многе које су се пре тога користиле (углавном француских и руски. Интересантна појава је мењање изговора неких француских позајмљеница са француског на енглески изговор, нпр. image се сада изговара imidż а не као пре imaż.

[уреди] Фонетичке промене

Услед позајмљивања енглеских речи у фонетици се шире до сад ретко примећивани спојеви нпр. после зубних сугласника t, d, s, z, r јавља сеi (didżej, tir, ring).

[уреди] Вулгаризовање језика

Задњих година многе речи су из вулгарног језика прешле у говорни језик. Пример може бити нпр. придев "zajebiste" - зајебано. Са друге стране, у културним оквирима неке речи се сматрају увредљивијим него пре. Тако нпр. реч "pedał" (педер) није културно користити, и замењена је енглеском речи "gej" или "homoseksualista" - хомосексуалац.

[уреди] Спољашње везе

Пољски језик на Википедији

• Polish 101 Learn Polish online(Енглески)
• Język polski w średniowieczu
• Język polski w liceum
• Курс пољског језика (на енглеском)

	Службени језици Европске уније
бугарски | дански | енглески | естонски | фински | француски | немачки | грчки мађарски | ирски | италијански | летонски | литвански | малтешки | пољски португалски | румунски | словачки | словеначки | холандски | чешки | шпански | шведски
Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима