Милтон Фридман

Милтон Фридман (31. јул 1912.–16. новембар 2006.), амерички економиста, добитник Нобелове награде.

Рођен је 31. јула 1912. године у Њујорку. Докторирао је на Колумбија универзитету, а цео радни век провео је на Чикашком универзитету.

Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-тих и 1960-тих година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитатвну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктурација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП). Главна економска дела: Есеји о позитивној економији (Essays in Positive Economics, 1953), Студије о квантитативној теорији новца (Studies in the Quantity Theory of Money, 1956), Теорија потрошне функције (A Theory of the Consumption Function, 1957), Монетарна историја Сједињених Држава, 1867-1960, са Аном Шварц (Monetary History of the United States, 1867-1960, 1963).

Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Уопште, био је један од највећих либерала XX века. У књизи Капитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом Слобода избора, које је припремио заједно са супрогом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са Хајеком, Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачана либерална идеја.

Нобелову награду за економију добио је 1976. године, "за свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демострацију сложености стабилизационе политике".

[уреди] Цитати

• "Нема бесплатног ручка."
• "Инфлација је увек и свугде новчани феномен."
• "Инфлација је једна форма опорезивања која може бити уведена без закона."
• "Државно решење неког проблема обично је лоше колико и сам проблем."
• "Социјална одговорност бизниса је да повећава свој профит."
• "Ако посматрамо прохибицију дроге са чисто економске тачке гледишта, улога владе је да штити нарко картеле."