алатиДруги језици |
Милан Ст. ПротићМилан Ст. Протић је заменик председника Демохришћанске странке Србије. Рођен је у Београду 28. јула 1957. године. Праунук је првог премијера Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Стојана Протића. Београдски Правни факултет завршио је 1980. године. Магистрирао је (1982) и докторирао (1987) модерну европску историју на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари (САД). Предавао на факултетима у САД, Канади, Великој Британији, Француској, Немачкој и Грчкој. Од 1995. до 1998. био је директор Центра за српске студије у Београду. Од 1985. ради у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности (САНУ). Политиком се бави од 1992. године. Био је члан ДЕПОС-а, један од оснивача Демократске странке Србије, активан учесник демонстрација 1996-1997 и члан вођства Савеза за Промене и ДОС-а. Био је председник Српског демократског клуба Одбрана (1998-2001) и копредседник Нове Србије (1999-2001). На септембарским изборима 2000. предоводио листу ДОС-Војислав Коштуница у изборној јединици Нови Београд и био изабран за савезног посланика у Већу грађана Скупштине СРЈ. Кандидован је и за одборника у Скупштини Београда у својој матичној општини(Стари Град) и ту је однео убедљиву победу. У ноћи 5. октобра изабран је за председника Скупштине града Београда (за градоначелника). Амбасадор СРЈ у Сједињеним Америчким Државама постао је у фебруару 2001. Са тог положаја смењен је августа исте године. Милан Ст. Протић се залаже за самосталну и суверену државу Србију. Милан Ст. Протић је директор студија на високој школи, Академија за дипломатију и безбедност у Београду. Ожењен је и отац три кћери. [уреди] ДелаИсториографска дела:
Аутор је образовне телевизијске серије „Мала српска читанка“. [уреди] Медијска појављивања2003. године Милан Ст. Протић је био жртва скривене камере заједно са Ненадом Чанком и Владаном Батићем. Непристојни изрази које су он и Батић користили том приликом су изазвали доста полемике у медијима. Крајем 2005. године његово гостовање у телевизијској емисији „Утисак недеље“ привукло је велику пажњу. Наиме, Протић је јединог српског нобеловца Иву Андрића назвао „моралном нулом“, оптуживши га притом да је после Другог светског рата интервенисао код комунистичких власти како би се са његове слике са Хитлером уклонио његов лик (Андрић се са Хитлером састао у функцији амбасадора Краљевине Југославије у Немачкој). Протић је још додао да му је Андрић, ипак, омиљени писац.
|
||||||||