Мађарска


Застава	Грб

Химна
Isten áldd meg a magyart

Главни град

Будимпешта

Службени језик

мађарски

Влада

Парламентарна република

- Председник Ласло Шојом

- Премијер Ференц Ђурчањ

Независност

- Оснивање Мађарске 896.

- Краљевина Мађарска Децембар 1000.

- Распад Аустро-Угарске 1918.

- Република Мађарска 1989.

Приступ у ЕУ 1. мај 2004.

Површина

- Укупно 93.030 km² (109.)

- Вода (%) 0,74

Становништво

- 2008. 10.041.000 (79..)

- 2001 попис 10.198.315

- Густина 109/km² (92..)

БДП (ПКМ) 2004 приближно

- Укупно $169.875 милијарди (48..)

- По глави становника $17.405 (40..)

Валута форинта (HUF)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен .hu ¹

Позивни број +36

¹ Такође и .eu као чланица Европске уније

[уреди] Историја

Данашња територија Мађарске је у старом веку била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени. Угри, данашњи Мађари, Панонију су населили 896., под водством Арпада. Српски назив за Угре је Мађари од мађарске речи за њихову нацију.

Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301., након чега пада под страни утицај. , У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Отоманског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Отоманског царства. Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли буну против Хабзбурга захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустро-Угарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику непризнавања националних права осталог немађарског становништва: Срба, Хрвата, Словака и Румуна, права за која се не тако давно, 12 година раније, и сама крваво борила.

У Другом светском рату (1939. - 1945.), Мађарска је била на страни Тројног савеза. Учествовала је у разбијању Југославије 1941. године, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Специјални одреди – стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама.

1945. - 1989. Мађарска је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.

[уреди] Географија

Равнице покривају већи део Мађарске ("карпатски базен"), док на северу уз словачку границу има брда и планина (највиши врх: Кекеш, 1014 m). Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског базена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9.7° C.

[уреди] Покрајине

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

[уреди] Становништво

Око 98% становништва говори мађарски, угро-фински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Постоји више етничких мањина, као што су Роми (4%), Немци (2.6%), Срби (2%), Хрвати (0.9%), Словаци (0.8%) и Румуни (0.7%), иако већина њих говори мађарски.

Вероисповест: римокатолици (63%), калвинисти (20%), лутерани (5%), атеисти и без религије (12%).

[уреди] Политика

Председника Мађарске бира парламент сваких 5 година. Иако председник има малу стварну власт, он именује председника владе. Председник владе бира министре по властитом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) јесте једнодоман и има 386 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које подастире премијер.

Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године (задњи су били 2006. године).

Уставни суд од 15 чланова има право спречити законе које оцени неуставним.

[уреди] Привреда

Мађарска тренутно има јак привредни раст како би се ухватио корак са Европском унијом. Приватни сектор покрива више од 80% БДП-а.

Страно власништво и стране инвестиције у мађарске фирме су честа појава, па директне стране инвестиције укупно чине више од 23 милијарди долара од 1989. године.

Спољни дуг Мађарске је 2000. године постао други највећи дуг међу свим средњоевропским земљама у транзицији. Инфлација и незапосленост - главни проблеми у 2001. години - знатно су се смањиле. Мере привредне реформе, које би укључивале реформе здравства, пореза и локалне самоуправе, још нису уведене.