алати
Други језици
- Afrikaans
- አማርኛ
- Aragonés
- العربية
- Asturianu
- Azərbaycan
- Башҡорт
- Žemaitėška
- Беларуская (тарашкевіца)
- Български
- বাংলা
- Brezhoneg
- Bosanski
- Català
- Cebuano
- Corsu
- Česky
- Kaszëbsczi
- Чăвашла
- Cymraeg
- Dansk
- Deutsch
- Zazaki
- Ελληνικά
- English
- Esperanto
- Español
- Eesti
- Euskara
- فارسی
- Suomi
- Võro
- Føroyskt
- Français
- Arpetan
- Furlan
- Frysk
- Gaeilge
- Gàidhlig
- Galego
- ગુજરાતી
- Hawai`i
- עברית
- हिन्दी
- Hrvatski
- Kreyòl ayisyen
- Magyar
- Interlingua
- Bahasa Indonesia
- Interlingue
- Ilokano
- Ido
- Íslenska
- Italiano
- 日本語
- Basa Jawa
- ქართული
- Qaraqalpaqsha
- Taqbaylit
- 한국어
- Kurdî / كوردی
- Latina
- Lëtzebuergesch
- Limburgs
- ລາວ
- Lietuvių
- Latviešu
- Македонски
- മലയാളം
- Bahasa Melayu
- Nnapulitano
- Plattdüütsch
- Nedersaksisch
- नेपाली
- Nederlands
- Norsk (nynorsk)
- Norsk (bokmål)
- Novial
- Nouormand
- Occitan
- Иронау
- Kapampangan
- Polski
- پښتو
- Português
- Runa Simi
- Română
- Русский
- संस्कृत
- Sicilianu
- Scots
- Srpskohrvatski / Српскохрватски
- Simple English
- Slovenčina
- Slovenščina
- Shqip
- Svenska
- Kiswahili
- தமிழ்
- Тоҷикӣ
- ไทย
- Tagalog
- Türkçe
- Tatarça/Татарча
- Українська
- اردو
- Vèneto
- Tiếng Việt
- Walon
- Winaray
- Wolof
- ייִדיש
- Yorùbá
- Zeêuws
- 中文
- Bân-lâm-gú
- 粵語
Књижевност
| Књижевност |
 |
| српска књижевност |
| Историја књижевности |
| Подела књижевности |
| Категорије књижевности |
|
Аутобиографија - Биографија |
|
Остали језици |
|
америчка - шпанска |
Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.
Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.
Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика.
Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не.
Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсте.
Широко је усвојена подела књижевности на три рода:
- епски и
Књижевност се може делити и на:
- прозу и
Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се усменом или народном књижевношћу. Од самих својих почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.
Књижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе:
[уреди] Спољашње везе
- Gruppo04: европски књижевници
- PROZAONLINE ex-yu књижевност online
