Краљевина Босна

Краљевина Босна представља трећи период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.Настала је на Митровдан (26.10.) 1377.године када се тадашњи бан Босне Твртко I (бан 1353-1377,краљ 1377-1391) на гробу светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља уздигавши Босну на ранг краљевине.Постојала је до 1463.године када је током продора Османлија у Европу уништена,а њен последњи краљ Стефан Томашевић (деспот Србије 1459,краљ Босне 1461-1463) по наређењу султана Мехмеда II (1451—1481) убијен у Јајцу и поред обећања да ће му живот бити поштеђен.Током непуног века постојања краљевина Босна је само током владавине Твртка I била снажна и самостална држава да би након његове смрти у самој држави отпочео рат како између чланова владарске породице Котроманића око власти,тако и међу моћном властелом,а у сукобе су се укључиле и краљевина Мађарска и Отоманска империја.Државна вера у краљевини Босни била је тзв. црква босанска,али су последњи њени краљеви због политичких прилика пришли папској курији и католичанству.Последица постојања тзв. цркве босанске је била како сиромашнијакултуру у односу на суседну Србију,тако и стални ратови са краљевином Мађарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни,пошто су и православна и католичка црква сматрале тзв. цркву босанску јеретичком.

[уреди] Прошлост краљевине Босне

Током владавине Стефана II (1322-1353) и Твртка I Босна се проширује и оснажује,а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377.године у манастиру Милешева.Међутим већ после његове смрти,краљевина почиње да слаби.Изнутра је разарају моћне феудалне породице:Косаче(Хум),Павловићи(источна Босна) и Вукчићи(западна Босна),док је споља изложена сталним нападима краљевине Мађарске која је напада под окриљем крсташког рата против богумила,а од 1395.године и због одредбе ђаковачког уговора по којој је Жигмунд Луксембуршки (1387-1437) требало да наследи краљевину Босну,после смрти Стефана Дабише (1391-1395).Већ од првих деценија XV века у унутрашње борбе у Босни се укључују и Османлије,прво на позив домаћих великаша,а потом и као самостална освајачка сила.Током целе прве половине XV века на простору краљевине Босне се воде стални ратови између краља,великаша,Мађара и Османлија,а сама држава се наизменично налази у вазалним односима час према краљевини Мађарској,час према Отоманској империји,а понекад и према обема државама истовремено.

Сукоби краља и великаша довели су до издвајања јужног дела краљевине 1448.године у засебну државу под вођством Стефана Вукчића Косаче као херцешство светога Саве односно Херцеговина.Последњи краљеви Босне Стефан Томаш (1443-1461) и Стефан Томашевић су покушали да прихватањем католичанства отклоне опасност од Мађара и добију подршку папске курије у борби против Отоманске империје,али у одсудно тренутку та помоћ није стигла и краљевина Босна је практично без борбе(шаптом) 1463.године пала у руке Османлија,а њен последњи краљ и последњи деспот Србије Стефан Томашевић је погубљен у Јајцу и поред обећања да ће му бити поштеђен живот.

[уреди] Краљеви Босне

• Стефан Твртко I (1377–1391)
• Стефан Дабиша (1391–1395)
• Јелена Груба (1395–1398)
• Стефан Остоја (прва влада 1398–1404, друга влада 1409–1418)
• Стефан Твртко II (прва влада 1404–1409, друга влада 1421–1443)
• Стефан Остојић (1418–1421)
• Стефан Томаш (1443–1461)
• Стефан Томашевић (1461–1463)

[уреди] Види још

• Босна у средњем веку
• Бановина Босна