Кадмијум

Ag - Cd - In   Zn Cd Hg       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	КАдмијум, Cd, 48
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	IIB, 5
густина, тврдоћа	8650 kg/m3, 2
Боја	плавичастобела
Особине атома
атомска маса	112,411 u
атомски радијус	155 (161) pm
ковалентни радијус	148 pm
ван дер Валсов радијус	158 pm
електронска конфигурација	[Kr]4d105s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 18, 2
оксидациони број	2
Особине оксида	средње базни
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	594,22 K (321,07 °C)
температура кључања	1040 K (767 °C)
молска запремина	13,00×10-3 m³/mol
топлота испаравања	100 kJ/mol
топлота топљења	6,192 kJ/mol
притисак засићене паре	14,8 Pa (597 K)
брзина звука	2310 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,69 (Паулинг) 1,46 (Алред)
специфична топлота	233 J/(kg*K)
специфична проводљивост	13,8×106 S/m
топлотна проводљивост	96,8 W/(m*K)
I енергија јонизације	867,8 kJ/mol
II енергија јонизације	1631,4 kJ/mol
III енергија јонизације	3616 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 108Cd 0,89% стабилни изотор са 60 неутрона 109Cd (веш.) 464,6 дана з.е. 0,214 109Ag 110Cd 12,49% стабилни изотор са 62 неутрона 111Cd 12,8% стабилни изотор са 63 неутрона 112Cd 24,13% стабилни изотор са 64 неутрона 113Cd (веш.) 7,7×1015 lat β- 0,316 113In 113mCd (веш.) 14,1 година β- 0,580 113In i.t. 0,264 113Cd 114Cd 28,73% стабилни изотор са 66 неутрона 116Cd 7,49% стабилни изотор са 68 неутрона
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона, i.t.=изомерни прелаз

Кадмијум (Cd, латински - cadmium) - је метал IIB групе. Име је добио по грчком називу за руду цинка - kalamin.

Најпознатији минерал кадммијума је кадмијумсулфид CdS, али се обично добија као споредни производ при производњи цинка.

Кадмијум је откривен 1817 године од стране немачког хемичара Фридриха Штросмајера.

[уреди] Заступљеност

Битну количину кадмијума у себи садрже руде цинка и фосилних горива (нпр. камени угаљ). Услед њиховог експлатисања знатне количине кадмијума се ослобађају у атмосферу и хидросферу.

[уреди] Биолошки значај

Кадмијум је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја.