Ејда Кинг Лавлејс

Претрага

Други језици

Ејда Кинг Лавлејс

Ада Бајрон

Ејда Бајрон, грофица од Лавлејса, (често се у литератури неправилно наводи као Ада, енгл. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. децембар 1815.-27. новембар 1852.) рођена је као ћерка енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавила се математиком и заинтересовала се за пројекат аналитичке машине. Помагала је у документовању рада ове машине као и у раду на њој - и финансијски и својим предлозима, од којих је најзначајнији био пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате већ у зависности од тока програма. Предвиђала је и могућност ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику) али и за шире научне примене. Предложила је да се помоћу аналитичке машине израчунају Бернулијеви бројеви. Овај план се уједно сматра и првим програмом, а Ејда Лавлејс првим програмером. У њену част један програмски језик добио је њено име.

[уреди] Биографија

Ејда Бајрон је једна од најзанимљивијих и најсликовитијих личности у историји информатике. Аугуста Ејда Бајрон је рођена 10. децембра 1815. године у Лондону, у кући са погледом на лондонски Грин парк (Green Park). Била је ћерка познатог британског песника Лорда Бајрона (Lord George Gordon Byron) и Ен Изабел Милбенк (Anne Isabelle Milbanke) или Лејди Бајрон који су се венчали 1815. године. Међутим, њихов брак није успео: Бајрон је био уметничка душа, темпераментан, живахан и помало бесомучан, док је Лејди Бајрон била смирена и прибрана особа. Када више није могла да изађе на крај са променама његовог расположења, и када је инцест са његовом сестром коначно потврђен, Ен Изабел је напустила мужа. Аугуста Ејда је тада имала само пет месеци. У априлу 1816. године, Лорд Бајрон је отишао у иностранство, и више се није враћао у Енглеску. То је последњи пут да је Ејда видела свог оца - он је умро у Грчкој 1824. године када је њој било осам година. Иако Ејда није стигла да упозна свог оца добро, били су јако слични, и физички и психички. Како је Лејди Бајрон добила старатељство над Ејдом, желела је да се осигура да њена ћерка не постане песник као њен отац.

Лејди Бајрон се интересовала за математику и науку (а једном приликом се прогласила за “Принцезу Паралелограма”), што у то доба, даме једноставно нису чиниле. Потрудила се да Ејдино образовање буде у складу са њеним интересовањима. Ејда је учила математику, запостављајући области из очеве струке: поезију и литературу. Још као млада, показала је извесне математичке способности, и њена мајка је то здушно подржавала. Имала је доста тутора који су усмеравали њено знање. Са шест година ју је подучавала Мис Ламонт (Miss Lamont), но када је њена мајка сазнала да Ејда више воли географију од аритметике, Мис Ламонт је била замењена новим тутором. Сер Вилијам Френд (William Frend) и Др Вилијам Кинг (Dr William King) су је даље подучавали. Са тринаест година се разболела од мистериозне болести и није могла да хода три године. За то време је наставила да учи, и убрзо је надмашила очекивања у математици, а постала је и одличан лингвиста и музичар.

Особа коју је Ејда веома желела да упозна је била Мери Сомервил (Mary Somerville), која је била прва жена члан Краљевског Астрономског Друштва (Royal Astronomical Society) и еминентна математичарка. Гђа Сомервил је била особа на коју се Ејда угледала, па је Ејди много значило када су се њих две спријатељиле. Управо је гђа Сомервил упознала Ејду са њеним будућим мужем, Лордом Вилијамом Кингом (Lord William King). На једној од забава које је приређивала Мери Сомервил, Ејда је, са осамнаест година, упознала Чарлса Бабиџа, веома поштованог професора математике. Дубоко су је импресионирале Чарлсове идеје о новој машини за рачунање, такозваној аналитичкој машини, а и он сам је остао запањен Ејдином интелигенцијом. Он се заносио следећим идејама: “Шта када би машина за рачунање, не само предвиђала него и функционисала на том предвиђању?” Била је задивљена унверзалношћу његових идеја, и чинило се као да их разуме боље него он сам.

Са деветнаест година се венчала са Вилијамом Кингом, који је убрзо постао Гроф од Лавлејса (Earl of Lovelace). Имали су складан брак иако је Ејда била интелектуално надмоћнија. Њихово троје деце, два сина и ћерку која је кренула мајчиним стопама, више су одгајали њена мајка и њен муж него она сама, али такав вид одгајања је био доста популаран међу енглеском вишом класом у то време. Вилијам је, међутим, био поносан на достигнућа своје жене и увек јој је пружао подршку.

Године 1842, Бабиџ је био позван да одржи семинар на Универзитету у Торину, у Италији, на тему аналитичке машине. Луиђи Менабреа, млади италијански инжењер и будући министар, записивао је оно што је Бабиџ објашњавао да би нешто касније његове белешке биле објављене на француском језику. Бабиџ је тада замолио Ејду да их преведе са француског на енглески језик, да би више људи могло да разуме. Док је преводила, додавала је сопствене белешке и убрзо је превод био три пута дужи. У њима је наглашавала разлику између Паскалове машине, која би могла да се пореди са данашњим калкулатором, и Бабиџове машине, која може да се пореди са модерним рачунарима. Белешке је означавала словима од А до Г. У последњој, Г белешци, Ејда описује алгоритам за аналитичку машину за израчунавање Бернулијевих бројева. Сматра се да је то први алгоритам икада сачињен са идејом да се примени на рачунару, и из овог разлога она се може сматрати првим рачунарским програмером.

Концентрисала се на оно што бисмо могли данас назвати “софтверским” апликацијама за аналитичку машину. У овом смислу, Ејда се може назвати правим визионаром, јер је могла да предвиди да ће Бабиџова машина имати огромних примена у пољу графике, вештачке интелигенције и у компоновању комплексне музике. На крају свог дела се потписала као А.Л.Л. јер за жене, из више класе тог доба, је било неприхватљиво да се баве било каквим научним списима.

Ејди је било двадесет девет година када је њено дело објављено и када је родила треће дете. На велико изненађење, доживела је душевни и ментални слом. Лекари су јој преписали комбинацију лекова и алкохола која се данас сматра смртоносном. Изгубљена у лаудануму (laudanum – лек који је садржао опијум и који се користио да ублажи бол и да успава) и другим лековима, имала је разне визије, чак верујући да је њен мозак попут Божијег. Успела је да остави алкохол на неко време, али је нашла другу зависност – коцкање. Из писама које су једно другом слали, откривамо несрећу која је задесила Бебиџа и године безуспешног Ејдиног лечења (с обзиром да јој је установљен рак материце).

Заједно су тестирали математичке теорије о вероватноћама коњских трка. Ејда Бајрон је одувек волела коње, а за Бабиџа је то био начин да се извуче из дугова. Влада је изгубила веру у његове радове, па је тако остао ускраћен за финансијска средстава и са недовршеном диференцијалном машином. Њихове авантуре са коњима су се завршиле катастрофално. Иако је Бабиџ успео да се извуче из дугова, Ејда није била те среће. Да би отплатила дугове, морала је да заложи породични накит. Њен муж је узалуд покушавао да изађе на крај са њеним кредитерима и гомилом скандала који су је окруживали.

Умрла је од рака са тридесет и шест година, исто колико је имао њен отац када је умро. По сопственом захтеву, сахрањена је поред свог оца у Хакнал Торкард (Hucknall Torkard), цркви у Нотингхемширу (Nottinghamshire). Као награду за њен допринос, Америчко министарство одбране је 1979. године развило један програмски језик и назвало га “Ада”. У току свог живота, сарађивала са Сер Дејвид Брустером (Sir David Brewster), творцем калеидоскопа, Чарлсом Витстоуном (Charles Wheatstone), Чарлсом Дикенсом (Charles Dickens) и Мајклом Фарадејом (Michael Faraday).

Ејда Лавлејс је прешла границу стереотипне улоге жене и била је једна од пионира у истраживању рачунара и програмирања. Иако је њен живот био кратак, и живела је пре сто педесет година, наслутила је већину од онога што се данас сматра модерним рачунарством.