Економија

Европска централна банка у Франкфурту

Берза у Њујорку

Економија је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у економским активностима. У свакој епохи развоја, економија проучава економске активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва. Економија је повезана и са другим наукама: социологијом, демографијом, политиком и другим.

Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: микроекономију која проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, и макроекономију која се бави изучавањем појава и процеса као што су: инфлација, незапосленост, индустријска производња и економија државе.

Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге. У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: банкарство, транспорт, забаву и културу, комуникације и информације, туризам и јавне услуге (одбрана, полиција, образовање и здравље). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.

Може се закључити:
Економија проучава многе области и проблеме, развијајући теорије људског понашања у доношењу кључних одлука у коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних добара и услуга међу људима.

или

Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и оскудних средстава која су подобна за алтернативне употребе. Лајонел Робинс

[уреди] Етимологија

Општи аспекти
Економија

Економија по регијама Африка • Северна Америка Јужна Америка • Азија Европа • Океанија
Развој економске мисли Микроекономија · Макроекономија
Методологија
Бихејвиористичка • Компутацијска Економетрија • Еволуциона Експериментална • Теорија игре Математичка • Друштвена психологија
Поља и поделе
Развој · Раст · Историја Међународна трговина · Рад Економија богатства · Финансијска Монетарна теорија · Јавни сектор Индустријска организација · Закон Еколошка · Економски системи Природни ресурси · Пољопривреда Окружење · Регионална наука Градска · Култура · Здравље
Категорија:Економија
Часописи · Публикације Категорија:Економија · Теме · Економисти
Економске идеологије Анархистичка • Капиталистичка Комунистичка •Корпоративна Фашистичка •Џорџијска Исламска •Слободна трговина Тржишна социјалистичка •Меркантилистичка Протекционистичка • Социјалистичка Синдикалистичка •Трећи пут
Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

Данашњи назив економске науке који се са енглеског „economics” у српском језику преводи и као економија и као економика, потиче од грчке речи „оикономикос“ (οικονομικός). Ова реч је сложеница која повезује грчке речи „номос“ (νόμος), обичај, закон и „оикос“ (οικος), кућа, и изворно значи: закони управљања домаћинством. Верује се да ју је први пут употребио грчки мислилац Ксенофон (Ξενοφῶν, 427–355 п.н.е.) који је своју књигу која објашњава како успешно водити пољопривредно домаћинство назвао „Оикономикос“ (Oικονομικός) ^[1].

[уреди] Историјска генеза развоја економије

Економија је доживела дуги развојни пут, зависно од промена економске резвијености и друштвених односа. Економска мисао започиње учењем античких филозофа Ксенофонта, Платона и Аристотела, а настављају је средњовековни сколастици и канонисти, од којих је најпознатији био свети Тома Аквински. Општа карактеристика тог раздобља био је нормативизам, о чему говоре ставови о трговини, камати, правдној цени итд., што је у вези са вредностима и циљевима, за разлику од позитивне економије која представља скуп синтетизованих знања о ономе што постоји у пракси – животу.

Први економски теоретичари били су меркантилисти (од 15. до 18. века), који су се залагали за позитиван платни биланс земље у међународној трговини, који би се остваривао уз снажну интервенцију државе.

На основу критике државног интервенционизма, меркантилисти су развили теорије економског либерализма у Француској (физиократи) и Енглеској (класичари).

Теорије економије су:

[уреди] Предмети изучавања економије

Економија као наука бави се разоткривањем, анализом и продубљивањем сазнања о економским законитостима и појавама у друштвеној производњи са становишта анализе односа производње (класична економска теорија), односно рационалности употребе ограничених ресурса и неограничених људских потреба. Анализа се врши на макро и микро нивоу.

Макроекономија потиче од грчких речи MAKΡΥΣ/macrys (велики) и ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (правила у раду газдинства), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.

Микроекономија потиче од грчких речи ΜΙΚΡΟΣ/micros (мали) и ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (правила у раду газдинства), што би у преводу значило изучавање појединачних економских појава, величина и односа везаних за појединце и предузећа.

[уреди] Види још

Основне подобласти друштвених наука
Антропологија \| Демографија \| Економија \| Образовање \| Историја \| Лингвистика \|
Менаџмент \| Политичке науке \| Психологија \| Социологија