Го

Го

Кинеско име
Traditional Chinese	圍棋
Simplified Chinese	围棋
Hanyu Pinyin	Wéiqí (wei2qi2)
Wade-Giles	Wei-ch'i
Јапанско име
Канђи	囲碁
Ромађи	Igo
Кореанско име
Hangul	&#바둑
Revised Romanization	Baduk
McCune-Reischauer	Paduk

Го је мисаона игра на табли за два играча која своје порекло из Кине где се ова игра зове веи ћи. Име го како се најчешће назива у Европи и свету, потиче од јапанског назива игре - иго. У употреби је и корејски назив бадук. Игра је у зависности од извора стара између 3 и 4 хиљаде година, што је чини најстаријом игром која се и данас игра по неизмењеним правилима.

Фигуре које се зову каменови, стављају се на пресеке линија на табли од 19 хоризонталних и 19 вертикалних линија, а постоје и варијанте различитих мањих табли (13x13 и 9x9).

[уреди] Историја

Порекло гоа није савим познато и за њега се везују разне легенде, што узевши у обзир старост игре од макар 3000 година није ни чудно. Најпознатија легенда о настанку гоа она по којој је цар Јао (2337-2258 п.н.е.) измислио игру не би ли свог сина научио мудрости. Најранији откривени трагови потичу из 548. године п.н.е. из списа "Жуо жуан", а игру помиње и Конфучије који је препоручује као начин за развијање интелекта. Го је свој највећи развитак доживео у средњевековном Јапану где се у 17. веку под покровитељством Шогуната оснивају три го школе чији ће представници у наредних неколико векова бидно допринети развоју игре. У већем делу двадесетог века Јапан је и даље држао примат што се квалитета игре тиче и многи су играчи из Кине и Кореје долазили у Јапан да би усавршили игру и гоом се бавили професионално. Осамдесетих година двадесетог века, међутим, долази до преокрета и Кина, а пре свега Кореја, преузимају примат. Ван Кине Кореје и Јапана, го се у остатку света игра тек задњих стотинак година. Први клуб на територији Европе основан је у Пули, на територији тадашње Аустроугарске, двадесетих година прошлога века.

[уреди] Го у Србији

Први го клуб основан је у Крагујевцу 5.марта 1970.године. Тај клуб је го клуб Раднички који је и данас један од водећих го клубова у Србији.

[уреди] Правила

Игра се каменовима беле и црне боје, што је једна од паралела које ову игру повезују са шахом. Мећутим, за разлику од шаха, у гоу први потез има играч са црним каменовима, док се играчу са белим фигурама, хендикепираном јер игра други, даје компензација (коми) од 6,5 поена. Додавањем половине поена избегава се могућност ремија.

Партија почиње на празној табли, а сваки играч има 180 фигура (каменова). Као територија рачунају се све пресечне тачке, а вредност сваке је један поен. Сваки камен постављен на таблу има четири суседна пресека које играчи називају слободе. Да би нека група каменова била жива мора да има најмање два одвојена слободна пресека који се називају очи. Противнички камен је заробљен када све позиције око њега заузме играч супротне боје (заробљени каменови се скидају са табле).

   A B C D E F G H J K L M N O P Q R S T
19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
16 . . . + . . . . . + . . . . . + . . . 16
15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
10 . . . + . . . . . + . . . . . + . . . 10
 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  9
 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  8
 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  7
 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  6
 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  5
 4 . . . + . . . . . + . . . . . + . . .  4
 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  3
 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  2
 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  1

Постоје две изузетне позиције, ко и секи, које су решене посебним правилима. Партија је завршена када је простор међу играчима подељен. У таквој ситуацији ниједан играч не може да повећа свој простор, смањи противников или зароби неки супарнички камен. Играчи тада пасирају, препуштају један другом потез и игра је завршена. Једноставно речено, циљ играча је да сакупе што више окружених пресека и противникових заробљеника. Просечна партија траје два сата по играчу.

После пада заставице не губи се партија већ играч има ограничено време за сваки потез. У Јапану се врхунске партије играју два пута по десет сати и трају данима.Половина времена се користи за смишљање сратегије а друга половина на игру.

Врхунски мајстори кажу да им није проблем како ће се развијати партија у наредних 20 потеза, али им је проблем да узрачунају колико поена добијају са сваком стратегијом.

Го је врло динамична игра иако се фигуре не померају, јер једном стављене на таблу не могу се помицати. У једном тренутку један камен је врло битан, да би већ након неколико потеза могао да буде сувишан.

У Јапану звезде го-а годишње могу да зараде и преко милион долара.