алатиДруги језици
|
Владимир Путин
[уреди] Биографија[уреди] Младост и служба у КГБ-уПутин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[1] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[2] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[3] Дипломирао је међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации)[4]. На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991. [5][3] Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Леинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[6] Године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. [уреди] Почетак политичке каријереПостаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994, године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. [уреди] Први пут премијер (1999.)Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових предходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лужков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. [уреди] Први пут председник31. децембра 1999. године Јељцин је неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника.Тако је Путин постао привремени председник Русије,и на том месту остаће до 2008. године.Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу,када је остварио убедљиву победу са 52.94% победивши у већини гувернија осим у Чеченији,у неким гувернијама путин је освојио и преко 80% гласова.после истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71.34% гласова [уреди] Путиново обнављање РусијеВладимир Путин радио је на препороду Русије,за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године.Путин је радио и на учвршћивању Руске власти у свим гувернијама.Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених националним осећањима. [уреди] Други пут премијер (2008.)По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Димитрија Медведева на изборима,притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев побееди на изборима).После после победе Медведева,Путин је постао премијер у новој влади.Путин је 2008. прихватио да постане председник јединствене Русије,најјаче странке у Русији. [уреди] ПопуларностПутин је веома популаран широм Русије и света,у Русији он је симбол Руског национализма.У многим православним земљама Путин је идол ултра-православцима због својих изражених осећања и делла учињена за Православље.Путин је популаран и у Србији због свог залагања за Космет.Посебно је популаран међу националистимаи побожним људима,али и међу свим Србима у Републици Српској,Црној Гори и по целом свету.25. јануара 2008. године, на седници градске скупштине Новог Сада, Путин је проглашен за почасног грађанина тог града.[7].2007. проглашен је за човека Тајмс године [уреди] Приватни животОжењен је Људмилом Путин и имају две ћерке.Активан је верник и често истиче своје руско-православне корене[8][9]. Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас) и бави се скијањем.Воли животиње и има женку црног Лабрадор ретривера звану Кони,једном приликом он је сео на ногу Немачке канцеларке Ангеле Меркел у току њене посете Русији и она се јако уплашила.[10] [уреди] Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||