Братислава

Братислава Bratislava
Грб	Мапа
Основни подаци
Крај:	Братиславски
Округ:	Братислава I, Bratislava II, Братислава III, Братислава IV, Братислава V
Регија:	Bratislava a okolie
Географске координате:	48° 08' с.г.ш. 17° 06' и.г.д.
Надморска висина:	126-514 нмв.
Површина:	367,58 km²
Становништво:	426 091 (31.12.2006)
Густина насељености:	1159 становника/km2
Први помен:	907
Ознаке
НУТС:	582000
Ауто ознака:	BA
Поштански број:	8XX XX
Позивни број:	0 2
Званична адреса
Адреса:	Mestský úrad Bratislava Primaciálne nám. 1 814 99 Bratislava
Интернет страна:	www.bratislava.sk
Електронска пошта:	sluzbyobcanom@bratislava.sk
Телефон:	59356111
Факс:	54435037
Политика
Градоначелник:	инг. Андреј Дурковски (СДКУ-ДС,КДХ)
Списак градова у Словачкој

Братислава (погледајте наслов Етимологија за остале називе) је главни и највећи град Словачке са 450.000 становника и центар је регије „Мали Карпати“. Братислава је политички, културни и привредни центар Словачке. Седиште је словачког председништва, владе, парламента као и неколико музеја, универзитета, позоришта, галерија као и многих других привредних, културних и образовних установа. Налази се на реци Дунав и један је од најгушће насељених градова у Источној Европи. У периоду од 1536. до 1784. године град је био престоница краљевине Мађарске.

[уреди] Етимологија

Након завршетка Првог светског рата име града је званично 1919. године промењено у Братислава. Назив је створио Шафарик у првој половини XIX века, изводећи га од имена старог бохемског владара Бретислава. Име је врло брзо прихваћено међу Словацима и у широкој је употреби од средине XIX века.

У већини језика се данас користи назив Братислава, осим немачког (Preßburg) и мађарског (Pozsony) који користе називе из доба Аустроугарске монархије, док назив Пожун представља архаизам у јужнословенским језицима.

Стари називи:

• грч. Istropolis је старогрчки назив за град који значи Град на Дунаву.
• лат. Posonium је латински назив за град.
• нем. Preßburg (Pressburg) је немачки назив за град. Варијације овог назива су коришћене у већини европских језика до XX века. (словачки: Prešporok, чеш. Prešpurk)
• мађ. Pozsony је мађарски назив за град, чија је словенска варијација Пожун коришћена током векова код јужнословенских народа.

[уреди] Географија

Братислава лежи на обе обале реке Дунав, код границе Словачке са Аустријом и Мађарском, и на само сат времена вожње до границе са Чешком Републиком. То је једини град на свету који се граничи са две државе. Малим Карпатима (свк. Malé Karpaty), који се налазе уз град почиње да се пружа планински масив Карпати.

Братислава је удаљена само 50 km од аустријске престонице Беча.

Остале реке, укључују Мораву, која формира северозападну границу града и Мали Дунав.

Најближи градови или села су на северу СТупава, Марианка, Боринка и Свати Јур, на истоку Иванка при Дунаји и Мост при Пратиславе, на југоистоку Ровинка, Хамулиаково, Дунајска Јужна и Шаморин, на југу Рајка (H), и на западу Китсе (нем. Kittsee)(A), Хајнбург на Дону (нем. Hainburg an der Donau) (A) и Марчег (нем. Marchegg) (A)

Клима града је блага. Често дува ветар, и приметне су варијације између врућих лета и хладних, влажних зима.

• просечна годишња температура 9.9 °C
• сунчаних сати годишње 1976.4 (5.4 сат/дан)
• просечне падавине 527.4 mm (подаци из 1993.)

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Братиславе.

[уреди] Праисторија и рани средњи век

• Неолит: прво стално насеље у региону познато данас као Братислава почиње са културом грнчарије са линеарним шарама (Linear Pottery culture)
• 400. пне. - 50. пне.: Келти се насељују овде. Од 125. пне. имају битно утврђење, у коме су ковали сребрни новац.
• 1. век - 5. век: границе Римског царства прелазе тачно преко половине садашњег града; много римских и немачких насељеника
• 6. век - 8. век: први Словени (500. - данас) и Авари (560-их - 8. век)
  • 623. - 658.: део царства краља Самоа
• касни 8. век - 833.: део Нитранске кнежевине
• 833. - 907.: део Велике Моравске

[уреди] 907. - 1918.

Средњовековни дворац у Братислави

• Од друге половине 10. века до 1918: део мађарске краљевине и главни град Братиславске грофовије (Posonium Comitatus).
• 1536. - 1784.: главни град Краљевине Мађарске (чију територију су све до 1699. сачињавали и делови садашње западне Мађарске, због тога што су Турци владали Будимом у то време); Краљевина Мађарска је била део Хабзбургшке монархије од 1526. до 1918.
• 1542. - 1848.: место где се окупљала Мађарска влада (са краћим прекидима)
• 1563. - 1830.: град крунисања мађарских краљева (катедрала Светог Мартина (на слици испод))
• од 18. век: центар Словачког националног покрета

[уреди] 1919. - данас)

• 1919. - 1939.: део Чехословачке; званично име постаје Братислава, уместо „Прешпорок“ из 1919.
• 1939. - 1945.: главни град Словачке
• 1945. - 1992.: поново део Чехословачке

1969. - 1992.: главни град Словачке Социјалистичке Републике у Чехословачкој

• од 1993.: главни град Словачке

[уреди] Култура

[уреди] Позоришта

Седиште Словачког нацоналног позоришта

Братислава је седиште Словачког нацоналног позоришта, која се у априлу 2007. налази у 3 зграде у центру града, док ће се ускоро преместити у нову зграду у близини Дунава. Мања и алтернативна позоришта укључују: Луткарско позориште, Асторка корзо '90, Арена позориште и друге.

[уреди] Музеји

Главни музеји:

• Словачки национални музеј је лоциран на „новом мосту“ у близини Дунава [1].
• Градски музеј Братиславе који је одређен за историју Братиславе (основан 1868.) [2]

Остали музеји:

• Музеј саобраћаја се налази у билизи главне железничке станице
• Музеј оружија је у Михаљској капији
• Музеј уметности у делу града Чуново

[уреди] Наука

Словачка академија наука има своје седиште у Братислави. Град је један од малог броја европских градова који нема ни опсерваторију ни планетаријум. Најближа опсерваторија је у Модри (30 km удаљена од Братиславе), а планетаријум у Хлоховецу (удаљен око 70 km).

[уреди] Музика

Братислава је седише Словачког филхармохијског оркестра, такође је град домаћин много битних фестивала, као што су Братиславске музиче свечаности. Све чешће, познати поп бендови наступају у Братислави.

[уреди] Главне знаменитости

Поплочена улица у Старом граду

Градски музеј, двориште старе градске куће

Славин спомен плоча

Једна од најупадљивијих зграда у граду је замак Братислава, лоциран на платоу 82 метра изнад Дунава. Замак постоји на том место од прастарих времена. Била је акропола келтског града, део Римског царства, огромно упориште Словена и политички, војни и религиозни центар Велике Моравске. Дворац од камена је саграђен у 10. веку (као део Мађарске), па је промењен у готско анти-хутско утврђење под Сигмундом од Луксембурга 1430.; у 1562. постаје ренесенски замак, и 1649. се реконструише у барокном стилу. Под краљицом Маријом Терезија, дворац је преуређен у престижно седиште краљевског гувернера Алберта Тешена, који је основао галерију слика у дворцу, која је касније премештана у Беч. 1784, када је Братислава престала бити престоница Мађарске, дворац се претворио у школу каторичког свештенства, и касније, 1802, у бараке. 1811. дворац је запаљен непажњом француских стражара, и изгорео је у потпусности. Такав је остао све до 1950-их, када је реконструисан у потпности у стилу из доба Марије Терезе.

Други дворац, Девин (сада у рушевинама) је град Братислава-Девин. Налази се на месту где се Морава, која формира границу између Аустрије и Словачке, улива у Дунав. Један је од најважнијих Словачких археолошких налазишта, а захваљујући својој одличној локацији био је важан обрамбени дворац у Великој Моравској, али и у раној Мађарској држави. Уништиле су га Наполеонске трупе 1809. а дворац је постао један од битних симбола Словака и словачке историје.

Још један дворац, саграђен 1813. у енглеско-готском стилу у касном 19. веку, лоциран у делу града Братислава-Русовеце, познат је по рушевинама из римског Герулата насеља.

Остале грађевине битне за поменути су:

• Катедрала светог Мартина (готска грађевина из 14. - 15. века која замењује стару цркву из 13. века) у којој је крунисано много мађарских краљева
• Градска кућа у Братислави (комплекс грађевина из 14. - 15. века) у њему се налази и интересантан музеј - Градски музеј основан 1868. године.
• Фрањевачка црква, датира још из 1297.
• Црква свете Елизабете, више позната као „плава црква“
• Зграда универзитетске књижаре (сазидана 1756.) је била седиште парламента у Краљевини Мађарској од 1802. до 1848, многи битни закони у Мађарском реформаторском добу су донети овде (укидаље робова, оснивање Мађарске академије наука).
• Надбискупова палата (сазидана 1781.) у којој је потписан (четврти) Презбуршки мир
• Словачко национално позориште (саграђено 1886.), и
• Михаљска капија (рани 17. век), једина постојећа капија градског утврђења
• Нови мост је мост преко Дунава, на њему се налази ресторан који изгледа као НЛО
• Камзик ТВ торањ је ТВ торањ јединственог дизајна
• Седиште Словачког радија - обрнута пирамида.

Улица у старом граду

Историјски центар је карактеризован са много барокних палата. Грасвалкович палата (саграђена око 1756.), на пример, је позната као резиденција словачког председника, и Словачка влада сада има своје седиште у бившој палати архиепископије, бившој резиденцији архбискупа Естергома.

Реткост је и обновљен део јеврејског гробља где је сахрањен Хатам Софер.

Једино војно гробље, сада спомен плоча, је Славин, који је откривен 1960. у част војника Совјетксе армије који су пали ослобађајући Братиславу од нацистичих немачких јединица. Са гробља се пружа прелеп поглед на Братиславу и Мале Карпате.

[уреди] Језера

Град има бројна природна, или вештачка језера, већина се користи за рекреацију.

Примери укључују Штрковец, Куцхајду, Вајнори, Златни песак, Мали Драждијак и Велики Драждијак.

[уреди] Паркови

Сад Јанка Крала

Братислава је град са много паркова, захваљујући својој локацији на и Малим Карпатима. Највећи парк је Братиславски парт шуме, који садржи неке туристичке локације. Планински парт се налази близу Старог града, и у њему је очувана изворна флора и фауна. На десној обали Дунава је Сад Јанка Крала, први јавни парк у Европи.

Братиславски зоолошки парт се налази у Млинској долини, близу седишта Словачке телевизије.

[уреди] Спорт

Тренутно 3 фудбалска тима из Братиславе играју у Каргон лиги.

• Слован Братискава
• Артмедија Братислава
• Интер Братислава

Хокејашки тим Слован Братислава игра у Словачкој екстралиги.

[уреди] Туризам

У протеклим годинама, тачније када је Словачка ушла у Европску унију, Братисалава је један од омиљених туристичких дестинација за туристе из околних земаља, али и за неке удаљеније земље (Велика Британија, САД, Јапан ...). Пораст туризма је довео и до проблема са недовољно хотелских капацитета, највише у луксузнијим хотелима. Већина туриста остаје у центру града, или долазе само на битније догађаје као што је на пример Нова година.

[уреди] Образовање

Први универзитет у Братислави, такође и у Словачкој је Академија Истрополитана, основана 1467. године.

Данас, он је седиште неколико колеџа/универзитета:

• Академија примењених уметности
• Братиславски технички колеџ
• Универзитет Коменијус
• Словачки технолошки универзитет
• Академија лепих уметности и дизајна

[уреди] Економија

Економија Братиславе је успешна, и већином се базира на:

• сервисима
• инжењерингу (Волксваген)
• хемијској и електричној индустрији

БДП по глави становника, који је био 27.802 евра (2004.) достигао је 129,3% просека у Европској унији, и он је други највећи (после Прага) у свим регионима свих неадвно учлањених држава чланица Европске уније. ^[1]

Око 150.000 људи из Словачке путују у Братиславу на посао. Незапосленост у граду је 3%

Од недавно, сервиси и високо-технолошко оријентисани послови су у наглом порасту у Братислави. Многе глобалне компаније, укључујући IBM, Dell, Accenture, AT&T, Lenovo и SAP граде своја представништва овде.

[уреди] Саобраћај

Географска позиција у Средњој Европи је увек стављала Братиславу на раскрсницу међународних трговинских саобраћајница.

[уреди] Путни саобраћај

Пут D1

Велика међународна путна расксница: D1 спаја Братиславу са Трнавом, Нитром, Тренчином, Жилином и даље, док је пут D2 спаја са Прагом, Брном и Будимпештом у северојужном правцу. Пут D4 је тренутно у фази планирања.

Пут А6 до Беча је тренутно под радовима и отвориће се до новембра 2007. године.

У Братислави на Дунаву се тренутно налази пет мостова (поређани по току реке): Лафранкони, Нови мост, Стари мост, Мост Аполо и Приставни мост.

[уреди] Железнички саобраћај

Најбитнија је главна железничка станица на крају Старог града, која спаја Кошице са северном Словачком, Чешком Републиком, Аустријом, Мађарском и јужном Словачком. Друге битније станице су Петржалка станица, која је битна посебно због тога што се повезује са Аустријом. Постоје и многе приградсне станице, на пример Рача, Ламач, Чуново и тако даље.

[уреди] Ваздушни саобраћај

Братислава има највећи међународни аеродром у Словачкој, који има примећен огроман раст промета последњих година, а сарадњом са међународним аеродромом у Бечу, који је удаљен око 40 км, стварају велику међународну мрежу.

[уреди] Речни саобраћај

Братислава има једну од две Словачке међународне речне луке, такође и много бројних туристичких линија на Дунаву, на пример, од Братиславе до дела града Девин, од Братиславе до Беча и тако даље.

[уреди] Јавни саобраћај

Тролејбуси у Братислави

Јавни превоз у Братислави врши градска компанија Доправни подник (свк. Dopravný podnik Bratislava)

Постоје три типа возила јавног превоза

• аутобуси - покривају већину града и веће округе
• трамваји - покривају најфреквентије делове града и спајају центар са приградским насељима
• тролејбуси - спајају центар града са приградским насељима и служе као допунско превозно средство

[уреди] Територијална подела

Братислава се дели на:

5 округа (националне административне поделе):

1. Братислава I: Покрива центар града
2. Братислава II: Покрива југоисточне и источне делове
3. Братислава III: Покрива североисточне делове
4. Братислава IV: Покрива западне, северозападне и северне делове
5. Братислава V: Покрива јужне делове, укључјући градски део Петржалка

Окрузи Братиславе

17 делова града: (намењени као општинске административне поделе)

[уреди] Градови побратими

Братислава се побратимила са следећим градовима:

[уреди] Референце

1. ^ Евростатс последњи подаци

[уреди] Слике

Панорама Братиславе (из замка)

Девин замак	Братислава на Дунаву	Словачко национално позориште	Палата Грасалкович - седиште председника
Михаљска палата	Катедрала светог Мартина	Апартмани на Петржалци	Стари град

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Bratislava

• Званична интернет презентација
• Туристички центар Братиславе
• Јавни превоз у Братислави

Координате: 48° 9' 17" СГ Ш, 17° 8' 44" ИГД