алати |
Био-Саваров законБио-Саваров закон је физички закон са применом у електромагнетизму. Закон описује магнетно поље које се успоставља око константне густине струје. У скорије време, захваљујући једноставној аналогији између магнетостатике и динамике флуида, закон је нашао примену у прорачунавању брзине ваздуха у аеродинамичким системима. Био-Саваров закон је темељ магнетостатике исто као што је и Кулонов закон у електростатици. Био-Саваров закон произилази из Лоренцових трансформација електричног поља тачкастог наелектрисања, које резултују магнетним пољем, и у потпуној је сагласности са Амперовим закононм, исто као што је и Кулонов закон сагласан са Гаусовим законом. Ако дефинишемо диференцијални елемент струје онда је одговарајући диференцијални елемент магнетног поља где је
[уреди] Облици закона[уреди] ОпштиУ магнетостатици, магнетно поље се може одредити из струје I ако су познате све густине струја J: где је
[уреди] Константна униформна струјаУ специјалном случају константне, униформне струје I, магнетно поље B је [уреди] Тачкасто наелектрисање са константном брзиномУ специјалном случају тачкастог наелектрисања са количином наелектрисања Иначе, ова једначина се само може узети у обзир као не-релативистичка апроксимација. Строго говорећи, Био-Саваров закон важи само за константне струје (дивергенција густине струје је једнака нули, или еквивалентно, диференцијал густине наелектрисања по времену у свим тачкама простора је једнак нули), а кретање једног тачкастог наелектрисања не спада у константну струју. [уреди] Ограничења законаВажно је истаћи да овај закон има своја ограничења. Пошто закон претпоставља да је у бесконачно танком проводнику, бесконачно велика густина струје, r2 у делиоцу формуле ће резултантно магнетно поље учинити бесконачним како се приближавамо подужној оси проводника. Познато је из извршених експеримената да ово не одговара реалности. У ствари, са равномерном дистрибуцијом струје у проводнику, магнетно поље у подужној оси проводника једнако је нули (за проводник у облику веома дугачког правилног ваљка), јер је струја коју окружује оса такође нула (видети Максвелове једначине). [уреди] Види још[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
|