Бановина Босна

Бановина Босна представља други период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.Формирана је вероватно већ 1137.године када врховну власт над Босном преузима краљевина Мађарска и претвара је у једну од својих бановина(попут Хрватске 1102.године) и на њеном челу се од тада уместо кнеза налази бан.Постојала је до Митровдана(26.10) 1377.године када се њен последњи бан Твртко I(бан 1353-1377,краљ 1377-1391) на гробу светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља уздигавши Босну на ранг краљевине.Током целог овог периода банови Босне су номинално признавали врховну власт краља Мађарске,осим у периоду од 1167. до 1180.године када се Босна,попут Рашке нашла у саставу Византијског царства током владавине Манојла Комнина(1143-1180).Државна вера у бановини Босни била је тзв. црква босанска што је за последицу имало како сиромашнију културу у односу на суседну Рашку односно Србију,тако и сталне ратове са краљевином Мађарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни,пошто су и православна и католичка црква сматрале тзв. цркву босанску јеретичком.

[уреди] Прошлост бановине Босне

У процесу распадања српске краљевине у Зети,владари Босне од 1137.године признају врховну власт краља Мађарске и од тада,највероватније,носе титуле банова.Током владавине византијског цара Манојла Комнина(1143-1180) и његове офанзивне политике на свим фронтовима улази 1167.године у састав Византије и тада ње у њој јавља први значајнији владар бан Кулин(1180-1204) чија сестра је била удата за захумског кнеза Мирослава,брата Стефана Немање((1166)1168-1196).У то доба се у њој јавља и богумилски покрет који се временом претвара у тзв. цркву босанску која ће бити карактеристична за Босну до самог краја њеног постојања.Већ 1203.године бан Кулин пред надолазећом офанзивом из краљевине Мађарске коју је покренуо папа Иноћентије III () у Билином пољу код данашње Зенице на великом народном сабору он се одриче богумилства и прихвата учења и организацију римокатоличке цркве са папом на челу.Том приликом је потписана тзв. Билинопољска изјава,коју су осим њега,потписали и поглавари тзв. цркве босанске.Међутим то није био крај тзв. цркве босанске и она је наставила да постоји као de facto државна вера.Током целог XIII и у првој половини XIV века бановина Босна ће номинално признавати власт краљева Мађарске,иако у пракси та превласт није постојала или је постојала колико и боравак мађарских снага на тлу бановине.Средином XIII века долази до смене на престолу и власт под Пријездом I (1250–1287) преузима нова династија која се по свом митском претку Котроману Готу презива Котроманић.Њега наслеђују синови Стефан I (1287–1314) и Пријезда II (1290–1322),а после Стефанове смрти власт преузима његов син Стефан II (1322-1353) који је владао под окриљем бана Хрватске Младена II Шубића().После слома Шубића 1322.године Стефан отпочиње са самосталном владавином током које отпочиње значајно проширење територија бановине Босне.Користећи се унутрашњим борбама у краљевини Србији и осамостаљењу Бранивојевића у Захумљу,он у савезу са Дубровачком републиком улази у сукоб са њима из кога излази као потпуни победник и овладава приморјем од ушћа Цетине до Дубровника,осим утврђеног Омиша.Потом се користи заузетошћу Душана Силног(краљ 1331-1346,цар 1346-1355) у Македонији да би задржао Захумље и Крајину(Неретвљанска област),а истовремено са избијањем на Јадранско море на југу помера своју северну границу на Саву и источну на Дрину удвостручивши на тај начин своју државу.

Њега наслеђује његов братанац Твртка I који учествује у широкој коалицији која 1373.године руши великог жупана Николу Алтомановића() чиме своје границе додатно помера на исток.Он додатно проширује и оснажује бановину Босну,а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377.године у манастиру Милешева двоструким(сугубим) венцем.

[уреди] Банови Босне

• Борић (1154–1163)
• Кулин (1180–1204)
• Матеј Нинослав (1232–1250)
• Пријезда I (1250–1287)
• Стефан I (1287-1314)
• Пријезда II (1290–1322)
• Стефан II (вазални бан 1314-1322, самостално 1322–1353)
• Стефан Твртко I (1353–1377),

[уреди] Види још

• Босна у средњем веку
• Краљевина Босна