алати |
АутономијаАутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити политичка, етничка, културна, економска и/или верска. У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1]. У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину. У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни. У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
[уреди] Напомене
|