Азот

C - N - O   N P       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Азот, N, 7
Припадност скупу	неметала
група, периода	VA, 2
густина	1,2506 kg/m3
Боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	14,0067 u
атомски радијус	65 (56) pm
ковалентни радијус	75 pm
ван дер Валсов радијус	155 pm
електронска конфигурација	[He]2s22p3
e- на енергетским нивоима	2, 5
оксидациони бројеви	±3, 5, 4, 2
Особине оксида	јако кисели
кристална структура	хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	63,14 K (-210,01 °C)
температура кључања	77,35 K (-195,8 °C)
молска запремина	13,54×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	2,7928 kJ/mol
топлота топљења	0,3604 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	334 m/s (298,15 K)
Остале особине
Електронегативност	3,04 (Паулинг) 3,07 (Алред)
специфична топлота	1040 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,02598 W/(m*K)
I енергија јонизације	1402,3 kJ/mol
II енергија јонизације	1402,3 kJ/mol
III енергија јонизације	1402,3 kJ/mol
IV енергија јонизације	7475,0 kJ/mol
V енергија јонизације	9444,9 kJ/mol
VI енергија јонизације	53266,6 kJ/mol
VII енергија јонизације	64360 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 13N (веш.) 9,965 минута β+ 2,220 13C 14N 99,634% стабилни изотор са 7 неутрона 15N 0,366% стабилни изотор са 8 неутрона 16N (веш.) 7,13 s β-   16O
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада

Азот (N, латински - nitrogenium) је неметал VA групе. Заступљеност на Земљи износи 0,0019 %.Стабилни изотопи су му ¹⁴N i ¹⁵N.

[уреди] Особине

Азот се у слободном облику јавља у виду N₂. У том молекулу 2 атома азота су везана троструком везом. Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Без мириса, није отрован, загушљив је. Под нормалним технолошким условима понаша се као интертан гас. Прелази у течно стање на -195°C (1,013 бара).

[уреди] Једињења

Азот улази у састав многих једињења као што су на пример: амонијак, азотна киселина, нитрати, нитрити као и у многа важна органска једињења. Неопходан је за живот на Земљи. Улази у састав биочестица као што су аминокиселине, нуклеинске киселине...

[уреди] Примена

• Као инертан гас у металургији, хемијској индустрији, индустрији хране и пољопривреди
• За транспорт агресивних материја
• У течном агрегатном стању за брзо хлађење у индустрији, производњи хране, медицини и ветерини, у научнотехничким истраживањима.
• За регулисање калоричне вредности горивих гасова
• За синтезне смесе у хемијској индустрији

[уреди] Начин производње и испоруке

• Добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C.
• У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.

[уреди] Поступак и материјали

• Употреба азота под притиском и течног азота подлежу посебним прописима и мерама заштите.
• Дозвољена употреба већине материјала за гасовити азот. За течни азот неопходна примена аустенитних челика, легура бакра и алуминијума, тефлона ...

[уреди] Спољашње везе

• Произвођач у Београду