Poljski jezik

	Poljski jezik polszczyzna ili język polski kolor=0000ff
Države govorenja:	Poljska, SAD, Nemačka, Litvanija, Belorusija, Ukrajina i dr.
Regije govorenja:	Europa
Broj govornika:	oko 50 milijuna
Rang:
Razredba:	indoeuropski slavenski zapadnoslavenski lehicki poljski
Službeni status
Služben u:	Poljska, EU
Regulatori:
Jezični kôd
ISO 639-1:	pl
ISO 639-2:	pol
SIL	POL=CZC
Vidi također: Jezik | Popis jezika

Poljski jezik zajedno sa jezicima: češkim, slovačkim, pomeranskim (za čij se dijalekt kašupski često misli da je dijalekt poljskog jezika), dolnjolužičkim, gornjolužičkim i sa izumrlim polapskim jezikom spada u grupu zapadnoslovenskih jezika, koji su deo indoevropskih jezika. Poljski je maternji jezik oko 50 miliona ljudi na svetu, od toga uglavnomljudima u Poljskoj i među Poljacima koji žive van granica Poljske.

[uredi - уреди] Istorija

Za istoriju poljskog književnog jezika pogledajte članak Istorija poljskog književnog jezika.

[uredi - уреди] Zapis o istoriji fonetike

Poljski jezik je nastao od praindoevropskog jezika. U najvažnije rane izmene spada indoevropska palatalizacija. Nekadašnje mekano k, kh, g, gh je u "satem" jezicim kao što je prabaltičkoslovenski, prešlo u s i z, dok je u "kentum" jezicima, kao što su latinski i germanski jezici prešlo u, w k i g. U praslovenskom jeziku svi zatvoreni slogovi su prešli u otvorene. To je imalo za posledicu nastajanje novih nosnih samoglasnika i nastajanje razlika u dužini samoglasnika. Takođe se uobličila opozicija mekih i tvrdih suglasnika U poljskom jeziku slogotvorno r i l je prešlo u samoglasnike + r ili u odgovarajuće l. Takođe je nastupio nestanak homonima, a mnogi meki samoglasnici su prešli u tvrde, npr mekano r je prešlo u ż (piše se rz). Mnogo mekih suglasnika gubi mekoću u izgovoru (npr meko w na kraju u nazivima tipa Wrocław, u zavisnim slučajevima i dalje ostaje meko- we Wrocławiu).

[uredi - уреди] Uticaj stranih jezika

Savremeni poljski jezik je nastao od dijalekata koji se koriste u Velikopoljskoj (Wielkopolska) i Malopoljskoj (Małopolska) u manjem stepenu u Mazovšu (Mazowsze) i u drugim regionima. Na poljski jezik su imali uticaj i drugi jezici. Najvažniji među njima su bili:

• nemački
• češki
• latinski
• italijanski
• francuski
• ruski
• engleski

Takođe ukrajinski jezik u graničnom pojasu.

Trenutno može da se primeti veliki uticaj engleskog jezikana poljski jezik.

[uredi - уреди] Dijalekti

u poljskom jeziku se izdvajaju:

• književni jezik (kulturan dijalekat)
• narodni dijalekti
• gradski govori (npr. lvovski govor, poznanjski govor, varšavski govor)
• govor određene sredine (npr. [[zatvorski govor (kao kod nas šatrovački ili argo))

Osnovni dijalekti poljskog jezika su:

• Slonski (śląski)dijalekat |śląski]]
• Velikopoljski (wielkopolski) dijalekat
• Malopoljski (małopolski) dijalekat
• Mazoviecki (mazowiecki) dijalekt

Pored ovih osnovnih dijalekata postoje i mešani dijalekti, posebno na prostoru koji je bio pod vlašću Nemaca.

[uredi - уреди] Fonetika

[uredi - уреди] Nosni samoglasnici

U poljskom jeziku se javljaju nosni samoglasnici koji su se očuvali još iz praslovenskog jezika. Nosni samoglasnici su nestali iz većine slovenskih jezika. Npr u češkom oni su prešli u /u/. Nosni samoglasnici su ą oraz ę. U poljskom jeziku je takođe počeo proces gubljenja tih suglasnika. Samoglasnici koji su oduvek bili nosni, u mnogim slučajevima prelaze u nenosne npr:

Ali nosni samoglasnici se ne gube uvek, ponekad se stvaraju tamo gde pre nisu postojali, najčešće ispred S, npr pisanje nonsens i savremen izgovor nąsęs.

[uredi - уреди] Građenje slogova, dužina samoglasnika i mekoća

U savremenom poljskom jeziku postoji samo jedna dužina samoglasnika. To ne znači da se oni nekad ne izgovaraju kraće ili duže, već da to nema uticaj na zmačenje reči. Istorijski poljski je bio jezik sa dominantnim slogovima CV (ѕavršavaju se samoglasnicima,kao u mađarskom i japanskom), i postojalo je 3 dužina samoglasnika: kratki, normalni i dugi. POstojala su dva kratka samoglasnika (jer (slovo))- meko i tvrdo. Ovi samoglasnici su nestali. Kratki samoglasnici su pri produžavanju prelaѕili u meko ili u tvrdo e. Kod nestajanja mekog samoglasnika poslednji samoglasnik je preuziao mekoću. Tako npr.: "D (kratki mekan samoglasnik) N (kratki mekan samoglasnik)" je prelazilo u "D (normalno E) (meko N)" (dzień), dok je "D (kratki mekan samoglasnik) N (mekano A)" prelazilo u "D N (mekano A)" (dnia). Dugi samoglasnici su prešli u odgovarajuće kratke,pri čemu je došlo do povišenja iѕgovora. Povišeno a, e i o, koji su neko vreme imali posebne zvuke, su prečli u a , e i u u. Ovo zadnje se i dalje u pisanju označava sa ó. Određeno vreme su se i povišeno a i e označavali posebnim znacima. Naravno visoki samoglasnici i kao i u nisu mogli da se poviše.

[uredi - уреди] Akcenat

Akcenat u poljskom jeziku ima mešani karakter. Sledeća tri elementa stvaraju akcenat u izrazu:

• početak izraza cechuje visok nivo intenzivnosti,
• povišavanje tona akcentovanog sloga,
• produženje akcentovanih samoglasnika i slabljenje artikulacije na kraju izraza.

U dvosložnim izrazima (sa akcentima na prvom slogu) akcenat ima dinamičan karakter, a uglavnom se javlja i malo produženje samoglasnika ( posebno ako se reč izgovara nezavisno od rečenice. Razlike u visini tona su manje regularne. Akcenat u poljskom jeziku je skoro uvek paraksitoničan , tj akcenat pada na pretposlednji slog izraza.

[uredi - уреди] Gramatika

[uredi - уреди] Delovi govora

Osnovni delovi govora u poljskom jeziku su:

• imenica
• pridev
• predikat
• predlog
• broj
• zamenica
• prilog

[uredi - уреди] Brojnost

U poljskom jeziku postoje jednina i množina, mada su ostali i malobrojni primeri "dvojine" , posebno među delovima tela koji se javljaju u parovima

U množini kod izraza ręka (ruka) se osećaju pposledice "dvojine" - mekano e umesto tvrdog i u nominativu i dativu kao i -oma umesto -ami u instrumentalu. Ta druga posledica nestaje i sve češće se može čuti rękami.

[uredi - уреди] Rodovi

Na osnovu kriterijuma saglasnosti sa predikatom može se odrediti 5 rodova:

Ipak uglavnom se javljaju samo dva muška oblika: a) za ljude (ličnosti) i b) za predmete i za ostala živa bića (životinje i biljke).

[uredi - уреди] Padeži

U poljskom jeziku postoji 7 padeža (u zagradama su pitanja na koja se dobijaju padeži)

• nominativ (ko? šta?) je
• genitiv (koga? čega?) nema
• dativ (kome? čemu?) dajem
• akuzativ (koga? šta?) vidim, čujem
• instrumental (s kim? sa čim?)
• lokativ (o kome? oo čemu?) govorim
• vokativ(o!, hej!)

Primer promene kroz padeže:

U množini vokativ je uvek jednak nominativu

[uredi - уреди] Nominativ

Glavna uloga nominativa je označavanje predmeta. Nominativ se u poljskom jeziku retko koristi.

Ponekad nominativ može da se javi u službi vokativa ( za dozivanje)

[uredi - уреди] Genitiv

Osnovna uloga genitiva je da odgovara na pitanje čij

[uredi - уреди] Dativ

Dativ uglavnom označava dalje dopunjavanje.

[uredi - уреди] Akuzativ

Akuzativ uglavnom označava bliže dopunjavanje. Akuzativ može da primi tri oblika:

• isti kao genitiv (muški rod (za ljude), u jednini takođe i muški rod (za živa bića)
• lični (svoj) oblik (jednina ženskog roda)
• isti kao i nominativ (u ostalim slučajevima)

[uredi - уреди] Instrumental

Instrumental se javlja u zajednici, ali i sam kao pokazivač načina, vremena...

[uredi - уреди] Lokativ

Lokativ se nikad ne javlja sam. Javlja se samo sa nekim vrstama reči.

[uredi - уреди] Vokativ

Vokativ služi za neposredno obraćanje. Vokativ u poljskom jeziku polako nestaje. U većini situacija njegofu funkciju preuzima nominativ.

[uredi - уреди] Glagoli

Svaki glagol poseduje svršen i nesvršen vid. Sistem vremena se razlikuje j+kod svršenih i nesvršenih vremena. Od osnovnog glagola često se grade izvedeni glagoli. Tako da se često dešava da nesvršen glagol prilikom slaganja, pređe u svršen. npr:

• X - osnovan glagol sa značenjem 1 u nesvršenom vidu.
• prefiks 1 + X - glagol sa značenjem 1 u svršenom vidu.
• prefiks 2 + X - nastali glagol sa značenjem 2 u svršenom vidu !
• prefiks 2 + Y - nastali glagol sa značenjem 2 u nesvršenom vidu
• Y - nepostojeća forma !

npr:

• robić (raditi) - osnovan glagol u nesvršenom vidu
• zrobić (uraditi)- isti glagol u svršenom vidu.
• zarobić - nastali glagol u svršenom vidu
• zarabiać - nastali glagol u nesvršenom vidu
• rabiać - neostojeća forma!

[uredi - уреди] Vremena

Postoje sledeća vremena (razne forme imaju isto značenje)

• nesvršena vremena
  • buduće složeno
    • forma imiesłowowa - "będziemy robili"
    • forma bezokolicznikowa - "będziemy robić"
  • sadašnje vreme- "robimy (radimo)"
  • prošlo (nesvršeno)
    • forma ściągnięta - "robiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy robili", "myśmy robili", "gdybyśmy robili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my robili"
  • pluskvamperfekat (nesvršen) - "robiłem był", "byłem robił" itd.
• svršena vremena
  • buduće prosto- "uradićemo"
  • prošlo (svršeno)
    • forma ściągnięta - "zrobiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy zrobili", "myśmy zrobili", "gdybyśmy zrobili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my zrobili"
  • pluskvamperfekat (svršen) - "zrobiłem był", "byłem zrobił", "byłbym zrobił" itd.

Glagoli u svršenom obliku neaju složenih oblika budućeg vremena. Zato se javljaju samo u tri vremena. Na taj način u poljskom jeziku možemo da razdvoimo 7 vremena, mada treba paziti da:

1. Oblici sadašnjeg vremena se grade isto kao i oblici budućeg prostog vremena.
2. Oblici prošlog nesvršenog vremena se grade isto kao i oblici prošlog svršenog.

[uredi - уреди] Pluskvamperfekat

Označava radnju koja se dogodila pre neke prošle radnje. Pluskvamperfekat je najređe korišćeno vreme u poljskom jeziku i na putu je potpunog nestanka. Većina korisnika ne oseća razliku između pluskvamperfekta i prošlog vremena (perfekta)

[uredi - уреди] Sadašnje vreme

Ima isti oblik kao i prosto buduće vreme. Oblici sadašnjeg vremena označavaju radnje ili stanja:

• aktuelno (npr. Teraz jem śniadanie - sad jedem doručak );
• činjenično (npr. Kwadrat ma cztery boki - kvadrat ima 4 stranice);
• koje se ponavlja (npr. We wtorki chodzę na siłownię- utorcima idem u teretanu).

Marginalno je korišćenje sadašnjeg vremena za označavanje radnje ili stanja:

• budućih (npr. Jutro pracuję do ósmej - sutra radim do osam);
• prošlih (npr. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - To je bilo ovako: idem ja ulicom kad naglo iskoči pas bez povodnika).

[uredi - уреди] Buduće prosto vreme

Ima isti oblik kao i sadašnje vreme. Oblici budućeg prostog vremena izražavaju buduće radnje ili stanja (npr. Za miesiąc skończę szkołę - Za mesec dana ću završiti školu). Marginalno je korišćenje prostog budućeg vremena za označavanje radnje ili stanja:

• koja se ponavljaju (npr. Zawsze, kiedy przyjdzie, wypija kieliszek wódki - uvek kada dođem popijem čašu vode);
• činjeničnih(np. Nie rozpali się ognia, jeśli się nie ma żadnych narzędzi - neće se zapaliti vatra ako nema alata);
• prošlih (npr. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - To je bilo ovako: idem ja ulicom kad naglo iskoči pas bez povodnika).

[uredi - уреди] Buduće složeno vreme

Oblici budućeg složenog vremena označavaju buduće oblike ili stanja.

[uredi - уреди] Brojevi

U poljskom jeziku se javljaju brojevi tipa:

• jedan
• dva, tri - menjaju se na svoj način
• prvi, drugi treći
• pojedynczy, podwójny, potrójny

Javljaju se i brojevi u vidu razlomka:

• półtora - 3/2 (nema ga u većini evropskih jezika)
• pola 1/2
• četvrtina - 1/4

[uredi - уреди] Aktuelne promene

Svaki jezik podleže neprestanim promenama, od kojih se neke na kraju duboko ukorene u jeziku, dok druge imaju ograničen uticaj na jezik ili potpuno isčezavaju. I u savremenom poljskom nastaju mnoge promene, kako gramatičke tako i lektičke prirode. Ne može se reći koje su promene dobre, a koje loše - o tome koje će se zadržati odlučiće sadašnji i budući korisnici poljskog jezika.

[uredi - уреди] Promena strukture dijalekata

Usled preseljavanja ljudi posle Drugog svetskog rata, urbanizacije, uticaja masovne kulture (televizija, radio, novine...) kao i usled površne edukacije o dijalektima poljski jezik sve više počinje da dobija opšti akcenat. To nije slučaj sa svim dijalektima - npr. kašupskom jeziku, kao i góralskom i śląskom dijalektu nestajanje nepreti za sada, ipak većina korisnika poljskog danas govori istim dijalektom.

[uredi - уреди] Gramatičke promene

Verovatno je promena koja najviše pada u oči istiskivanje muškog roda (za predmete) od strane muškog roda (za živa bića).

[uredi - уреди] Leksičke promene

U savremenom poljskom jeziku se primećuje pozajmljivanje mnogih engleskih reči dok u isto vreme nestaju mnoge koje su se pre toga koristile (uglavnom francuskih i ruski. Interesantna pojava je menjanje izgovora nekih francuskih pozajmljenica sa francuskog na engleski izgovor, npr. image se sada izgovara imidż a ne kao pre imaż.

[uredi - уреди] Fonetičke promene

Usled pozajmljivanja engleskih reči u fonetici se šire do sad retko primećivani spojevi npr. posle zubnih suglasnika t, d, s, z, r javlja sei (didżej, tir, ring).

[uredi - уреди] Vulgarizovanje jezika

Zadnjih godina mnoge reči su iz vulgarnog jezika prešle u govorni jezik. Primer može biti npr. pridev "zajebiste" - zajebano. Sa druge strane, u kulturnim okvirima neke reči se smatraju uvredljivijim nego pre. Tako npr. reč "pedał" (peder) nije kulturno koristiti, i zamenjena je engleskom reči "gej" ili "homoseksualista" - homoseksualac.

[uredi - уреди] Spoljašnje veze

Poljski jezik nа Wikipediji

• Polish 101 Learn Polish online(Engleski)
• Język polski w średniowieczu
• Język polski w liceum
• Kurs poljskog jezika (na engleskom)

	Službeni jezici Evropske unije
bugarski | češki | danski | engleski | estonski | finski | francuski | grčki holandski | irski | |italijanski | letonski | litvanski | mađarski | malteški | nemački | poljski portugalski | rumunski | slovački | slovenački | španski | švedski
Izvor: Internet prezentacija EU Videti još: Nazivi EU na različitim jezicima