Ku Klux Klan

Kju kluks klan (poznat i po akronimu KKK ili samo Klan), osnovan 24. decembra 1865, je organizacija koja zagovara nadmoćnost belaca protestanata u Sjedinjenim Državama. Svrstana u ekstremnu desnicu u američkom političkom spektru, nikada međutim nije delovala kao partija, već više kao organizacija za lobiranje i zaštitu interesa i predrasuda tradicionalističkih elemenata i ksenofobije kod belih protestanata, White Anglo-Saxon Protestant (WASP), „etničko-religiozne“ zajednice koja je imala glavnu ulogu u naseljavanju i stvaranju države.

U XXI veku, reč je o skupu više ili manje formalnih i strukturisanih organizacija, javnih ili tajnih, često međusobno sukobljenih. Premda i dalje ostaje jak simbol, u današnje vreme ima jake takmace u manje arhaičnim i revolucionarnijim organizacijama, poput grupa neonacista, ili privatnih milicija samoodbrane.

Kju kluks klan sistematski zagovara nadmoćnost „bele rase“ nad ostalim rasama: crncima (potomcima nekadašnjih robova), azijatima (kineskim i japanskim imigrantima) i hispanosima (Meksikancima, Kubancima, Urugvajcima i Portorikancima), kao i antisemitizam, mržnju prema katolicima (ovo se naročito odnosi na imigrante iz Poljske, Italije i Irske) i homofobiju. Klan je, iznad svega, konzervativan i ksenofobičan. U velikoj meri, protivi se centralizmu (neprijateljski je raspoložen prema onome što smatra kao uplitanje saveznih organa u prava pojedinih država i zalaže se za izolacionizam u spoljnoj politici).

Kju kluks klan je prvobitno nastao porazom jedanaest država Konfederacije 1860 - 1861, i okupacijom teritorije popularno nazvane Diksilend koju su izvršile trupe Federacije; i to spontanom reakcijom najaktivnijih elemenata stanovništva na ekscese koje su izvršile strane trupe i njihovi civilni pomagači.

Klan je obnovio delovanje, mnogo kasnije, u vreme Prvog svetskog rata, ali ovog puta pod firmom legalnog i kulturološkog udruženja, otvoren za članstvo prema svim belim anglosaksonskim protestantima, sa Severa kao i sa Juga, željnim da brane fundamentalne vrednosti američke „Bele nacije“.

[uredi - уреди] Počeci

Stvaranje Kju kluks klana prvobitno je proizašlo kao posledica poraza država Konfederacije u ratu sa unionistima sa Severa. U početku, bilo je to samo jedno udruženje bez političkog cilja. Kao svoj glavni cilj, imalo je da produbi veze koje su tokom rata stvorene među vojnicima Konfederacije.

Kju kluks klan su osnovali u noći između 24. i 25. decembra 1865, šest mladih južnjačkih oficira (Džons, Mekord, Rid, Kenedi, Lester i Krou) u gradiću Pulaski, u Tenesiju. Naziv "Kju kluks klan" dolazi od grčke reči kuklos, što znači krug. Krou je podelio reč na dve i izmenio kraj, i tako dobio ku kluks. S obzirom da su svi oni bili poreklom Škotlanđani, Lester je predložio da dodaju reč clan (klan) na kraju, zamenjujući latinično slovo C slovom K, kako bi izjednačili početna slova triju reči. Kju kluks klan je rođen.

Udruženje je u početku bilo ustrojeno kao studentsko bratstvo, što je američka tradicija koja je stigla sa kontinenta, pre svega sa britanskih i nemačkih univerziteta, gde upotreba grčkih termina predstavlja jedan vid parodije na rituale masonskih loža čiji su članovi možda bili i sami osnivači. Tumačenje trostrukog K, koje su docnije izneli visoki dostojanstvenici Klana, članovi visokog ranga škotske masonerije, označava termin Kadoš (osvetnik u masonskoj mitologiji) pomnožen svetim brojem tri.

Bio je smišljen celokupan folklor: članovi su nosili bele kapuljače na glavi i široke odore na telu; čak su i njihovi konji bili prerušeni na isti način. Njihovi prvi „konjanici“ imali su za cilj da terorišu crnce. Pošlo im je za rukom da crnce, lišene obrazovanja i vrlo sujeverne, ubede da su to, zapravo, duhovi vojnika Konfederacije palih u borbi koji su došli da se osvete.

Vrlo brzo, ovo malo društvo spontano je počelo da okuplja pristalice sa svih okupiranih teritorija, a najaktivniji južnjaci su se dosetili da, uz podršku ili blagonaklon odnos lokalnog stanovništva izmorenog nasiljem severnjaka i njihovih pomagača, koriste političare i proverene tvorce afera za organizovanje otpora federalnoj okupaciji, u zemlji potpuno uništenoj građanskim ratom.

Fizički nasrtaji bili su usmereni protiv crnaca koji su želeli da se školuju i posebno protiv njihovih učitelja belaca, najčešće radikalnih idealista pridošlih sa Severa. Disciplinovanje i dovođenje u red crnaca, emancipovanih i često nahuškanih da sarađuju sa severnjacima ili čak da se svete svojim bivšim robovlasnicima, postao je jedan od prioriteta organizacije. Obrazovanje crnaca članovi KKK su videli kao opasnost usmerenu protiv južnjaka koja je vodila stvaranju jedne nove elite sposobne da se uhvati u koštac sa njima, iako su belci još uvek činili većinu, izuzev na teritorijama bivših velikih plantaža.

Metode Kju kluks klana kretale su se od prostog zastrašivanja, koje je najčešće bilo dovoljno, do spektakularnih egzekucija, koje su služile za primer ostalima i koje su najčešće prolazile nekažnjeno iz straha od represalija nad potkazivačima ili njihovim porodicama.

[uredi - уреди] Prvi Klan ili "Prvobitni Klan"

Nejtan Bedford Forest, prvi Veliki vrač Kju kluks klana

Malo pomalo, Kju kluks klan postaje značajan i traži da se strukturiše uz manje ili više otvorenu pomoć istaknutih građana ili militarista bivše južnjačke konfederacije.

Upravo tako je mladi i energični bivši general Konfederacije Nejtan Bedford Forest izabran za šefa i organizatora 1867. Forest je preuzeo kontrolu nad organizacijom i proklamovao Ustav, koji je zacrtao ciljeve i delovanje Kju kluks klana. Ovim se klan definiše kao

„viteška, humanitarna, milosrdna i patriotska institucija“

({{{2}}})

sa „svetim ciljem“

„očuvanja nadmoćnosti bele rase u ovoj republici“

({{{2}}})

Stvoren je organigram, na čelu sa prvim „Velikim vračem Kju kluks klana“. Ova uloga je pripala 1867. samom Forestu koji je hteo da KKK načini uticajnom političkom silom.

Forest vrlo vešto koristi pobedu severnjaka i sve loše što je iz toga proisteklo: povratak bivših država Konfederacije 1860. u sastav Unije, ukidanje ropstva i posledično uništenje ruralne ekonomije Juga na uštrb industrijske politike Severa. Principi Klana su nespojivi sa novim zakonima koji proklamuju jednakost između belaca i crnaca. Ali, radi se o pritisku na savezne organe da omoguće stanovnicima Juga da povrate kontrolu nad svojom zemljom. Nastaviće se sa nelegalnim akcijama, pravničkim žargonom govoreći terorističkim aktima, ali sa ostvarljivim ciljevima: najpre fizička likvidacija i zastrašivanje kolaboracionista, likvidacija doušnika izbegavajući pri tom otvoreni sukob sa federalnim snagama, koje nisu kadre da sprovedu jednu efikasnu akciju na tako prostranoj teritoriji naseljenoj ako ne građanima saučesnicima, a ono bar simpatizerima, i najzad zauzimanje institucija uz podršku mase.

Forest će, prema tome, učiniti sve kako bi KKK ostvario snažan uticaj na izborima. To će postići koristeći se svim sredstvima; zastrašivanjem, ucenjivanjem i podmićivanjem kako bi nametnuo svoje kandidate demokratskoj partiji, da bi, dalje, njenim trijumfom na izborima, koji su postali neizbežni radi ponovnog uspostavljanja institucija secesionističkih država, stavio tačku na okupaciju koju su uspostavili severnjaci. Smatrano je da su glasovi belaca već unapred osigurani, treba samo navesti crnce, koji su, uostalom, manjina u skoro svim državama u kojima se glasa, da ne izađu na izbore.

Iz tog razloga, Forest će preći zemlju uzduž i popreko kako bi držao govore. Svako njegovo pojavljivanje biće praćeno nasiljem nad crncima. Članovi KKK pale krstove ispred kuća crnaca, vrše provale u njihove domove da bi ih bičevali ili ih čak ubijaju vešanjem o drveće. Pokoje trudne žene su rasporene, a muškarci kastrirani. Nasilje članova KKK ne poznaje granice.

Malo pomalo, njihove akcije donose rezultate i pojedini crnci daju svoje glasove listama podržanim od strane KKK.

Belci, radikali i abolicionisti, koji školuju crnce ili dolaze sa njima u dodir su takođe na nišanu Kju kluks klana. KKK se bori da crnci ostanu na dnu društvene lestvice, i sve osobe koje im pomažu smatraju se de facto kao neprihvatljive za Kju kluks klan.

Shvativši da će ubrzo uslediti zvanična, premda zakasnela, akcija Vašingtona, Forest raspušta Klan 1869.

Nakon ubistva, 18. marta 1870, republikanskog senatora Džona Stefansa u krcatoj sudnici i rastućeg nasilja pripadnika Klana, savezna vlada biva prinuđena da zvanično reaguje. Tako je 20. aprila 1871, Zakon o Klanu (The Klan Act) izglasan u Kongresu. Odobrena su velika sredstva, tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, general Julisiz Simpson Grant, inicijator Zakona o Klanu, proglašava zakon koji odobrava upotrebu vojne sile u 9 okruga Južne Karoline. Nekoliko hiljada članova KKK su uhapšeni. Većina je oslobođena, u nedostatku dokaza. Bez obzira na to, Kju kluks klan kao organizacija je ubrzo prestao da postoji.

Dobrim delom je ostvario svoje ciljeve i nije više ni bilo potrebe da i dalje postoji kao formalna organizacija, većina institucija bivših država Konfederacije prepuštena je u ruke belaca južnjaka a princip rasne segregacije nametnuo se, jer su države Severa bile protiv velikog priliva nekadašnjih robova koji su razočarani i nezaposleni krenuli prema velikim industrijskim centrima.

Druge organizacije kao što su White League ili Shot Gun osnovali su bivši pripadnici Klana. One su nastavile da vode kampanje linčovanja i terora, ali nikad nisu povratile značaj i uticaj nekadašnjeg Kju kluks klana.

[uredi - уреди] Drugi Kju kluks klan ili "Savremeni Klan"

Viljem DŽ. Simons, osnivač drugog Kju kluks klana

Knjiga The Clansman (Čovek iz Klana) Tomasa Diksona koja je izašla 1906, ali pogotovo njena filmska adaptacija The Birth of a Nation (Rađanje jedne nacije) iz 1915, obeležila je ponovno rađanje KKK. To je uglavnom zasluga Viljema DŽ. Simonsa. Iskoristio je popularnost filma, i jednog dela filma, koji govori o Klanu i južnjacima da bi ujedinio nekolicinu osoba i ponovo osnovao Klan. Zvanično je objavio ponovno rađanje Klana na vrhu Stone Mountain (Stoun mauntin), u saveznoj državi Džordžiji.

U to vreme oni uzimaju učešća u Prvom svetskom ratu pod vođstvom progresističkog predsednika, ali ujedno i južnjaka i partizana koji vidi pravo naroda na samoopredeljenje u međunarodnom javnom pravu (teza koja a posteriori opravdava secesiju i na taj način osuđuje, pomalo paradoksalno, Abrahama Linkolna i čini nevažećom odluku Vrhovnog suda o večnoj Uniji); beli Amerikanci iz svih država, po prvi put, imaju utisak da uistinu učestvuju u stvaranju nacije okrenute izvornim vrednostima koje su postavili osnivači nacije: samoopredeljenju, slobodi privređivanja, individualizmu i bespogovornom poštovanju tuđeg vlasništva.

Drugi Kju kluks klan biće dakle veoma različit od prvog, iako se i on, isto tako, bori za „nadmoćnost bele rase“. Ovaj drugi Klan neće biti toliko osporavan, on sada dodaje svojoj problematici i odbacivanje nove imigracije koja nije protestantska i koja ne potiče iz Severne Evrope, i očuvanje onih vrednosti za koje misli da ih oličavaju oci osnivači nacije. Novi Kju kluks klan nije više samo organizacija proizašla iz poraza južnjaka, sada je potpuno legalna, otvorena za sve bele Amerikance, protestante i konzervativce, teži da prevaziđe stare regionalne podele, i da okupi sve "autentične" Amerikance koje zabrinjavaju nepovoljni uticaji koji dolaze kako spolja tako i iznutra (komunizam, revolucionarni sindikalizam, socijalizam, feminizam, ateizam, katolicizam, organizovani kriminal, novi moral, itd.)

Članovi Kju kluks klana defiluju na Pensilvanija aveniji u okrugu Vašington 1928.

Pod prikrivenim patronatom predsednika Vilsona, kasnije i njegovih naslednika, pokret se za svega nekoliko godina značajno proširio i nije se više bavio samo starim Jugom. Isticao je bratstvo masa, a pripadnost pokretu tumačena je kao odraz patriotizma.

Dvadesetih godina prošlog veka broj članova Kju kluks klana procenjen je na više od četiri miliona^[1]. Vrlo brzo, postao je uticajan politički činilac na koji su političari morali da računaju. Zvanično sedište drugog Kju kluks klana bilo je u Vašingtonu, čak je i nekoliko veličanstvenih parada bilo priređeno u njegovu čast.

1924. jedanaest guvernera, brojni senatori među kojima i budući predsednik Truman, kao i mnoge sudije Vrhovnog suda, bili su članovi ili pristalice Klana. Predsednik Kulidž je verovatno bio član, a predsednik Harding je, prema legendi, proglašen članom baš u Beloj kući.

Ali Kju kluks klan je ubrzo postao žrtva sopstvenog uspeha. Želja osnivača da od Klana načini jedno veliko bratstvo masa bez prisustva tradicionalnih elita vodila je, a sve to iz razloga velikog novčanog priliva od članarina, ka regrutovanju svakojakih individua i nasilnih i korumpiranih avanturista, koji ni izbliza nisu odgovarali romantičnom i patriotskom idealu "Belog viteza" Kju kluks klana.

Ti članovi su nastavili da proganjaju crnce, imigrante, Jevreje i sve one koji su sa njima dolazili u dodir ili su im pomagali. Nekima su usijanim gvožđem utisnuta tri slova Kju kluks klana, drugi su umazani vrelim katranom zatim pokriveni kokošijim perjem, a kampanja linčovanja na granama drveća se nastavila. Ovi nasilni akti vodili su do gubitka podrške pojedinih odgovornih političara. Luizijana je čak izglasala zakon kojim se zabranjuje pokrivanje lica na otvorenom, na nekim feštama, kao što je Mardi gra (Mrsni utorak). Druge države su pošle stopama Luizijane. I sam predsednik Harding se obavezao da će oštro kazniti i sprečiti linčovanja, i dozvoliti FBI da interveniše u slučajevima očevidne zloupotrebe vlasti.

Da stvar bude gora, jedan broj kriminalnih slučajeva otkrio je korupciju nalogodavaca, što malih što velikih, koji su se na svojoj teritoriji ponašali kao mafija. Svi ovi činioci, kao i velika ekonomska kriza iz 1929. oslabili su organizaciju koja je sada kontrolisala samo neke od potrebnog broja glasova neophodnih za demokratsku investituru. Pojavila se i glasina prema kojoj su Franklin Ruzvelt i njegove pristalice trebalo da uplate veliku svotu novca dr Hiramu Evansu, imperatoru Klana, potrebnu za njegov reizbor 1936. Iste godine, Predstavnički dom američkog Kongresa osnovao je Komisiju za ispitivanje antiameričkog delovanja, koja je za cilj imala borbu protiv Kju kluks klana.

Razmimoilaženja u srcu Klana izbijaju uoči početka rata. Uspon nacizma u Nemačkoj pridobija simpatiju izvesnih članova. Čak su uspostavljene i neke veze, ali sve pada u vodu posle napada japanske avijacije na Perl Harbor. Mnogobrojni članovi Klana uzimaju učešća u ratu protiv Japana. Nacistička Nemačka, saveznik Japana, označena je kao neprijatelj, prekidaju se veze koje su protkali pojedini članovi Klana.

Izbor Harija Trumana, nekadašnjeg simpatizera Klana, za Ruzveltovog potpredsednika 1944, protumačen je kao podilaženje glasačima sa Juga. Iako konzervativni demokrata, Truman je oduvek bio jedan od najčvršćih oslonaca Ruzveltove socijalne politike utoliko pre što je dolazio iz Misurija, teško zahvaćenog ekonomskom krizom.

Drugi Kju kluks klan zvanično je iščezao 1944. Te godine, Služba direktnih doprinosa potražuje od Klana 685.000 dolara duga koji je poticao počev od 1920. Kju kluks klan nije mogao da isplati tu sumu, te ga je Evans dao pod stečaj.

[uredi - уреди] Manje grupe

Posle Drugog svetskog rata, mnogi će pokušati da po treći put obnove rad Kju kluks klana, ali im to neće poći za rukom. Dolaziće, katkad, do obnavljanja aktivnosti pojedinih manjih grupa, u vreme takvih događaja kao što su zakon protiv segregacije iz 50-ih i 60-ih godina. Neke grupe će se čak okušati i u borbi protiv komunizma, ali na tom polju ništa nije urađeno ; Kju kluks klan u svojoj nekadašnjoj formi više ne postoji. 1978. brojao je otprilike 10 000 članova, ali od tada do danas brojno stanje je u drastičnom opadanju.

Kju kluks klan je, isto tako, povezan i sa drugim pokretima ekstremne desnice u Americi, kao što su Aryan Nations, WASP, The Order, ili Posse Comitatus.

Kju kluks klan još postoji u vidu brojnih, i danas aktivnih, organizacija u SAD, razmeštenih po raznim saveznim državama gde pružaju otpor različitim doktrinama, neke od njih imaju samo tuce članova dok druge predstavljaju prave organizacije.

Devedesetih godina prošlog veka, broj članova jedne grupe koja se oslanjala na Kju kluks klan procenjen je na 3 000, ali nacionalni izveštaj Društva za borbu protiv klevetanja, koji je izašao iz štampe februara 2007., ^[2] iznosi ocenu da se taj broj povećao posle 2000. godine. Trenutno se računa da se njihov broj kreće od 5 000 do 8 000 pripadnika, razvrstanih u 179 sekcija, koji sarađuju sa drugim pokretima skinhedsa u militantnim akcijama (organizovanje okupljanja, regrutnih kampanja, distribucije letaka i rasističkih pamfleta) ^[3].

Najznačajnije grupe su :

• Bayou Knights of the Ku Klux Klan, koji deluju u Teksasu, Oklahomi, Luizijani i u drugim južnim predelima SAD
• Crkva američkih vitezova Kju kluks klana
• Imperijalistički klanovi Amerike
• Knights of the White Kamelia
• Vitezovi Kju kluks klana, pod vođstvom nacionalnog direktora pastora Toma Roba, sa sedištem u Zinc-u, u Arkanzasu. Smatra se da je to danas najveća organizacija koja nosi ime Kju kluks klana u Americi. Sami sebe doživljavaju kao „ šestu zonu Klana “ nastavljajući da budu rasistička grupa.

[uredi - уреди] Pokušaj socio-istorijske analize

Premda se nacionalna organizacija dobrovoljno rasturila, potpuno diskreditovana posle rata, možda i po nagovoru samog Trumana koji se, iako je delio njene ideje, brzo ogradio od organizacije čije ilegalne i neumesne akcije nije odobravao pogotovu posle nacističkih ispada, temelji strukture i danas opstaju i njima se pripisuje otpor pokretu za građanska prava tokom 60-ih godina.

Pravi Klan nije fašistička ili nacistička organizacija, iako može da održava veze sa grupama koje zastupaju takve doktrine; socijalizirajuće, centralističke i autokratske težnje takvih pokreta su čak u suprotnosti sa njegovim principima. Nasuprot tome, blizak je ideološki raznim milicijama, odborima za budnost, grupama koje se bore protiv federalnog uređenja, plaćanja poreza, i raznim drugim zavereničkim grupama.

To, uostalom, nije partija, već više neka vrsta "sindikata" sastavljenih od mnoštva ćelija skoro potpuno nezavisnih jedne od drugih još od vremena ofanziva FBI 1960-1970, koje su ga i oterale u diskreciju, ograđivanje, na "zvaničan" odlazak na spavanje, pod skute malih neformalnih struktura sa ograničenom mogućnošću regrutovanja novih članova, rečju, u neku vrstu povratka na korene i rad u ilegali; zvanične strukture i deklarisani članovi nisu bili ništa drugo do njegov "bučan" paravan.

Klan, međutim, čini temelj rasističke i provincijalne američke desnice, njegovi koreni, u neku ruku, sežu u srce duše te zemlje, njene istorije i njenog društva. Danas je to više jedna tradicija, legenda ili kulturna referenca pre nego stvarna organizacija. Upravo iz tog razloga, protiv njega se ne može voditi borba institucionalnim putem nego samo površinski, jer je uvek spreman da ponovo ispliva na površinu sa novim ljudima, ako razlozi koji su doveli do njegove pojave u prošlosti i dalje postoje i ako se stvore povoljne okolnosti za tako nešto.

Klan je konzervativan i rasistički. Ne zalaže se za revoluciju, već za povratak na zakonski okvir iz 50-ih godina zasnovan na segregaciji, jer su po cenu te segregacije južnjaci prihvatili vlastiti poraz, ukidanje ropstva i gubitak ekonomskog uticaja u korist Severa.

Njegov program se može sažeto izneti u rečenici pozajmljenoj od generala Foresta :

„Morate osigurati nadmoćnost bele rase u ovoj Republici.“

({{{2}}})

[uredi - уреди] Reference

1. ↑ Prema popisu iz 1920, muškaraca belaca starijih od 18 godina u SAD je bilo oko 31 milion ali mnogi od njih ne bi mogli da budu članovi klana jer su bili imigranti, Jevreji ili katolici. Broj članova klana je u vrhuncu iznosio oko 4–5 miliona: Kju kluks klan, kratka biografija!, preuzeto 19. februara, 2007.
2. ↑ ((en))The Ku Klux Klan Today
3. ↑ ((fr)) Le Ku Klux Klan reprend du poil de la bête, dans le Courrier international