Албански јазик

Албански
Shqip 
Изговор: /ʃcip/ (шќип)
Зборуван во: Албанија, Косово, Македонија, Грција,Црна Гора,САД, Италија, Германија,Британија,Турција, Швајцарија, Канада и други земји. 
Регион: Југоисточна Европа
Вкупно зборувачи: 6 000 000[1] 
Ранглиста: по 100. позиција
Јазично семејство: Индоевропско
 Албански
 
Писмо: Албанска латиница 
Официјален статус
Официјален јазик во: Знаме на Албанија Албанија,
Косово
Знаме на Република Македонија Делови на Македонија
и малцински јазик во:
Знаме на Србија Србија,
Знаме на Црна Гора Црна Гора и
Знаме на Италија Италија.
Регулиран од:
Јазични кодови
ISO 639-1: sq
ISO 639-2: alb (B)  sqi (T)
ISO 639-3: variously:
sqi — Албански
aln — Гег
aae — Арбереше
aat — Арванитика
als — Тоск

Албанскиот јазик е јазик што го говорат приближно околу 6 милиони луѓе, првенствено во Албанија, Косово, Србија, Црна Гора, Македонија, но исто така и во некои други балкански држави, како и од емигрантски групи во Калабрија, Италија. Јазикот е еден, посебен огранок на Индоевропското јазично семејство. Во минатото за овој јазик во македонската терминологија се користеле и термините арнаутски, како и шиптарски јазик. Терминот „шиптарски“ денес се смета за навредлив, доколку е употребуван од неалбанци. Во речниците на Ѓорѓија Пулевски, јазикот се нарекува арбански.

Денешниот албански јазик како стандардна форма го има дијалектот на Тоските, наспроти дијалектот на Гегите кој и покрај стандардизацијата се уште масовно го користат гегскиот дијалект во Косово и делови на Македонија. Впрочем, се уште постои несогласување околу стандардизацијата на албанскиот јазик, а некои бараат повторна стандардизација во која би биле вклучени повеќе елементи од гегскиот дијалект. Постои и залагање во Косово да се земе како стандардна форма гегскиот дијалект со што албанскиот јазик би станал еден јазик со два официјални дијалекти. Инаку, лексичкиот фонд е главно латински, италијански, романски, грчки, македонски, српски и турски.

Содржина

[уреди] Дијалекти

Постојат два диференцијални дијалекти на албанскиот: тоск и гег.

[уреди] Историја

[уреди] Класификација

[уреди] Фонетика

A B C Ç D DH E Ë F G GJ H I J K L LL M N NJ O P Q R RR S SH T TH U V X XH Y Z ZH
a b c ç d dh e ë f g gj h i j k l ll m n nj o p q r rr s sh t th u v x xh y z zh
а б ц ч д вх е ' ф г ѓ х и ј к л лл м н њ о п ќ р рр с ш т фх у в ѕ џ уу з ж

a b ʦ ʧ d ð ɛ ə f g ɟ h i j k l ɫ m n ɲ ɔ p c ɾ r s ʃ t θ u v ʣ ʤ y z ʒ

[уреди] Видете исто така

[уреди] Референци

  1. Гег 2 779 246 + тоск 2 980 000 + арбереш 80 000 + арванитика 150 000 = 5 989 246. (Ethnologue, 2005)
    Gordon, Raymond G., Jr. (ed.), 2005. Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Dallas, Tex.: SIL International. Онлајн верзија: http://www.ethnologue.com/.
Википедија
Издание на Википедија, слободната енциклопедија на албански.

system wymiany linków wymiana linkami system wymiany linków system wymiany linków wymiana linkami tanie kredyty gotówkowe kreatyna Plaza 3 star hotel Los Angeles krynica noclegi Sejm Tyk